Od Vodica do Berlina: Dalmatinska perspektiva na njemačku kulturu

Proša Grdović, oša i Advent ča. I Stara prošla, Nova 2024 došla i kažu zima jača gre. Kad Zeko mater išće, gren malo i ja fureštoga svita obać. Zafalili mi furešti i lito, a zima tek prava počela.

Učinilo mi se da bi moga i ja u EU kontreštavat, a ne samo ka cipal od porta na rivi stat, mudrovat i ćakulavat uprazno, ono kad bi bilo šta bi bilo. A i drugo kad je 1500 stranog svita u nas za Novu guštalo, nima šta, iden malo

i ja u njih euro arije ćapat. I malo svega toga iskoristit da bi se moga za novu sezonu pripremit. A ne kad nan furešti dođu pa grintaju skupo ovo, skupo ono, ne valja ovo, ne valja ono, da in onda lipo odbrusit znan, šta je šta. A ne da moran mučat.

A ovako kad vidiš i znaš lakše je ćakulat, a moreš i kontreštat, ako zatriba. Da san se prije sitija moga se negdi provat uvalit na kako besplatno „studijsko putovanje”.

Pita me moj šjor Joso doli sa vodiške rive, šta bi to ja sad po starije dane studira. Ja mu kažen da ne moraš ništa studirat, nego ti se tako to mukte (besplatno putovanje moderno zove), a EU ga dobro i bez nekog velikog tramaka za sada financira.

Napraviš samo fintu i eto dobro si profitira. A šta bi in reka, Joso me pita i pomalo za..baje.

Odgovaran mu: Reka bi in da iden điradu u njemašku pristolnicu, u Berlin učinit i ćakulu na dalmatinskom iz Njemaške bacit. A to bi moglo proći ka očuvanje izvorne kulturne bašćine, tradicije, razmina dalmatinsko- bodulskog jezika i njegova integracija, jer sprahe nan pomalo pada u zaborav.

Mora san se samo prije  komu od ovih naših europejac javit, i za provu s njima ćakulu baciti. I virujen da bi bija dobro proša, nego nisan se prije sitija, pa ovako eto moran sad sve sam isfinancirat. I šta je najgore i najteže svog se takujina ćapat.

Njiovi vlakovi lete 300 na sat

Sva srića u Berlinu neću morat fit plaćat, jer pozva me stari kumpanjo Njemac Fritz, naš dugogodišnji vodiški gost, da dođen u njega dvi tri šetemane dan u njemašku metropolu učinit.

On zna da volin ćakulavat i ka on razlike između Rvacke i Njemaške pomljivo analizirat. A to nekad i nije dobro, ali opet ovisi kako se gleda. Sad je lakše to činiti kad su euri u pitanju. Ne moraš se preračunavati, nego to je to, toliko gušta to euro, bilo ovdi u nas, oli gori u njizi.

Kad san u Austriju doša ubacija san se u ekspresni vlak da bolje vidin koliko je obradiva zemlja. I nima šta, kad prođeš našu granicu već golin okon vidiš da poljoprivreda cvita. Većina tršja, oli polja, obrađeno, nima šta sve Anjc A.

Ko te pita šta je to, siguran sam GMO, važno da je oku za vidit ugodno i da malo polja nije obrađeno. Ledinu je teško za gledat. A u nas druga stvar mladost ošla van, a stariji nimaju više force za kopat, ka šta je to nekad bilo.

Gre, leti, ovaj Boga mi dragoga njiov Zug, a ne ka onaj naš Ćiro 70 na sat šta potegne od Perkovića do Zagreba.

Lipo me straj i sa tako brzim vlacima u ovo vrime svega i svačega u Njemaškoj putovat. Ali opet vožnja je ugodna i sigurna nima šta, samo da se jedan nije iza mene lipo raspremija, postole izuja, noge u zrak diga i ozračija. A bičve izgleda dugo nije prominija. Pak kad me taj parfem po nosu opalija, poželija san se one vriškine sa vodiške rive. Ali tako van je to, nima na svitu više ništa optimalno. Proša kondukter i tija sam mu reć da mu reče da se obuje. Ali ništa za to, vidin nije ga ni briga. A i ne čudi kada i njemaška željeznica nezadovoljna plaćama štrajka, pa eto kondukteri samo prošeću kroz feratu, samo da in onako šta brže prođe radno vrime.

I u Berlinu boce u modi

Kako tek mora da je bilo kad su ovi naši gastarbajteri s vlakon šezdesetih u Njemašku na posa išli i dva dana se kroz Alpe vozili. Kakav se to tek onda vonj ćutija u vagonima od pancete, tripic i bila luka?

I dok se vozim pravac Berlin sa ICE čujen da su njemški težaci sve zablokirali, i autobane i pruge. Mislin se tako, ko bi reka, nisan zna da i u Njemaškoj takih velikih skandali ima.

Digli se njiovi seljaci i težaci na noge pa traže jeftiniji dizel za traktore, jeftinija osiguranja, manje poreze i svašta drugo. A čujen i njiov ministar gospodarstva Habek jedva je s trajektom uteka isprid štrajkaša da ga ne pribiju, koliko su bili bisni.

E, sad mi malo ko more liti od Njemac reći kako smo  samo mi Balkan, a vidiš lupnilo bi te i u srcu Njemaške, čini mi se još jače nego u nas.

Prvo vidin jednu lipu ohrabrujuću stvar gajba dobre pive 24 komada 10 euri košta. Kuš liplje, ovo bi bilo dobro uvesti i u nas. Tribali bi od njih to prikopirati.

A onda i prva slika njemaškog velegrada me iznenadila. Zagleda san se u lipo sređenog penzionera, pari fetive Berlinčanin, nima šta, čovik se cili u posa udubija.

I u prvu se kantu za smeće dobro zagleda u potrazi za bocam. I na nesriću u kanti ništa nije ulovija i to još na najfrenkventijem mistu, glavnom kolodvoru.

Stičem prvi utisak kako se loše u Njemaškoj bacaju boce, ili? A i ona ona njiova poznata opoziciona pulitičarka kaže da više od 30 posto Njemac danas ne more živit o svoje mirovine, a radili su punih 40 godin.

Mislin se šta je to u odnosu na nas di većina umirovljenika krpa s krajem kraj?

A da znaju koliko se toga baca možda bi bolje njemački skupljači boc prošli u nas, u litnjim misecima di taj posa cvita?

nastavlja se…..

Lipi pozdrav  Paško