Od Vodic do Berlina (6): Naše lipo maslinovo uje vridi 40 euri 

U Berlinu se najbolje vidi koliko je Njemačka tržište svega i svačega. Nima čega tu nima.

Tvrtke iz cilega svita nude svoje proizvode i žele biti konkurentne, kvalitetom ili niskom cijenom. Pa onda izvolte, oćete li Talijane oli jeftine Kineze. Ali ono šta je malo bolje i markirano ima svoju cijenu, a neki produkti koštaju i piz pinez.

Gledan baš na uličnom placu Talijani prodaju maslinovo ulje za 30 euri po litri. Mislin se lipa cina, a pitanje šta je u boci koja se lipo čini. Daju i malo kruva da gost može smočit i kušat. Provam malo točati, ali čini mi se nije to ni izbliza ka ono naše zlatno iz Dalmacije.

I ne ćuti se tako u ustima, iako boja paše. A cijena plafon. U nas kad svit traži 15 euri za litru, gosti kažu skupo je. Ali Boga mi dragoga, ako ovo njiovo talijansko košta 30 euri, onda naše vridi 40.

Talijani ga nude po 30 eura

A da i ne govorim o nekim uljima ča san ih vidija ovdi da koštaju 80 i 100 i više euri po litri.

Lipa im je ambalaža, a šta je unutra pitaj Boga dragoga? Te pare za to ne bi nikad da.

Svaka čast nima šta i zato more eto i poruka našin maslinarima:

Nemojte ga, lipo naše uje ovo lito za male pare davat, nego eto za lipe šolde ga triba prodat.

Pa kud puklo da puklo, šta vridi, valja. A vidim tu na talijanskom štandu ima svega i od suhomesnatih proizvoda, sira, šunke, pancete i raznih pića. Bez obzira na paprene cijene gosti, prolaznici kupuju.

Toliko o spizi i Talijanima koji su se u Njemaškoj gastronomiji nametnili ka pravi šmekeri i svoje cijene najviše na svitu. More se reći osvojili su ovo naizbirljivije europsko tržište, di samo u Berlinu ima 9000 ugostiteljskih radnji, a među njima i velik broj naših uspješnih  ugostitelja koji daju svoju pituru ponudi mediteranske kužine u njemačkoj prijedstolnici. 

Ali da ne ćakulam samo o spizi moram se bar zeru uvatiti baluna.

Iako san u duši „Ajdukovac” i „Bili tić” volin da se nakon svega naš Nenad Bjelica vratija na klupu „Union Berlina”  s punon snagom, nakon što je bija  kažnjen sa tri utakmice zabrane vođenja ovog bundesligaša za kojeg igra i Josip Juranović.

Pod vodstvom Bjelice Union je uteka sa dna prvenstvene skalinade za par mista, šta i „Bild” novine koje su ga nedavno kritizirale zbog nastrtaja na Bayernovu zvijezdu, sada prizna ka veliki uspjeh Bjelice.

Ako uspije sa Unionom ovo proljeće izboriti ostanak u Bundesligi bit će to u Berlinu velika euforija i vitar u škinu našim Vatrenima.

Iako se za koju šetemanu vraćan doma, odma nakon ITB onog poznatog turističkog sajma, neka želja me vuče da se u njemašku pridstolnicu opet vratim kad počne to nogometno ludilo- Europsko prventsvo.

Naši „Vatreni” sigurno će opet rigati vatru i biti u špici okruženi desecima iljad naših navijača.

Ali koliko vidin nisu samo na cijeni naši nogometaši u Njemaškoj nego i naši radni svit, rvacki gastarbajteri i to ovi novijeg datuma u ovoj zemlji.

Puno je tu našeg svita, iako Njemačka nije više ono šta je bila. U Berlinu živi oko 18.000 Hrvata.

Posa se more relativno brzo naći ali šta se tiče stana u velim gradovima nije ga lako adekvatnog naći da je solidan i da nije skup.

Zanimljivo da je Berlin i jedan od boljih gradova u Europi za shopping pun velikih trgovačkih centara, robnih kuća i luksuznih butika.

Berlin ima i 4 zračne luke, avioni tako stižu sa sviju strana iz cilega svita. Berlin nema klasičnog centra, jednostavno on je multicentralan grad. Nema ono ka u nas, ideš na rivu i to je to, centar i glavna đita.

Ovdi ima tridesetak centri shopinga svega i svačega, zavisi šta ko traži i koliko šoldi ima.

Vratija se Šime

Ovaj naš stari gastarbajter barba Šime iz okolice Zadra, šta je cili život u Berlinu učinija, ćakulaje mi kako je nekad u Berlinu bilo kad je on u Njemašku početkom sedamdesetih godin ka momak ovdi doša.

Vidin vata ga, čapaje ka neka nostalgija. Jer bilo je onda svega, posla i zarade, čovik je moga uštediti, jer je ta zlatna njemaška marka valjala, a danas puno svita i u Njemačkoj krpa kraj s krajem, a da se i ne govori o gastarbajterima, koji ne mogu tako više zaraditi ka nekada.

Čini mi se, i kako čujen, nije to samo u Njemaškoj nego u cilom svitu, kada više ne gre ono: Uvik naprid, nego sad pomalo nazad, nizbrdo.

Ali šjor Šime mi povida, on je sad već par godin u penziji i u Njemašku dolazi samo zimi dva, tri miseca kod dice i unučadi.

U nas je doli u Zadru na Boriku veliku kuću za turizam ugradija, još kad je bilo vrime, pa već godinama on i njegova šjora svoju vilu gostima afitaju, i to najvećim dijelom Nijemcima s kojima su puni cilo lito.

Tetoše ih, dobro paze i ugađaju im ka pravi domaćini. I zadovoljni su nima šta, viruju kako će i ovo lito Hrvatska biti turistički raj i kako ta skupoća goste neće fermati da nam dođu u velikom broju. A šta drugo reć nego, eto živi bili pa vidili.

Evo još malo da prođe ovaj ITB, najveći turistički sajam u Berlinu, pa gren i ja ča pomalo na rivu, u nas na muja nazad, jer sezona još malo pa gre, počinje.

Kažu ove godine ranije! Bit će zanimljivo vidit pošto masline, uje i apartmani?

Lip pozdrav PAŠKO!