Paškina ćakula: Burek, Šepurina i s ponistre „Tijat”      

I dok Oliver piva „S ponistre se  vidi Šolta”, doli na onim plažama u Šepurini vrti se sasvin druga ploča.

Ka na dlanu leži Tijat, Obonjan, a iza još Zmajan. Čini mi se da je to još lipša pisma nego ta o kojoj je Oliver piva. A on je zna i za jednu i za drugu pismu, jer je i u Šepurini često gušta i snimija za Youtube svoju najgledaniju stvar” A kad mi dođeš ti”, ka je uvatila, ni manje ni više nego 40. miljuni prigleda.

I zato san i ja u taj pogled doli u Šepurini infiša, ali i ogladnija ka pas šta od vrućine, a šta i od emocija kad me u nos zalupnija vonj onog friško pečenog bureka iz misne pekare.

Odma san se sitija Julijane i njezina osječka onog trokutastog bureka i kako ga je naša najbolja književnica opisala. Isto lipo kao šta i često u svojin intervijuima pofaliti se zna kako u Vodicama i Šepurini gušta.  

Ma vidin zna ona sve lipo s pisanon riči dočarat, pa i ovu zadnju stvar kako su je hitnili, koliko san skuža, iz Akademije HAZU van.

Moš mislit najbolju našu književnicu, spisateljicu, profesuricu i još doktoricu na vakultetu ka sa škavaceron pomeli ti akademičari „veli”.

Ne znan je li o tome išta Roko Dalmata, ovaj naš popularni bodulski pivač i tekstopisac iz Šepurine sazna. Mislim da bi on o tome odma svoju novu pismu napisa, ono ka svoju zadnju stvar „Jama kipi” u Bartula street, o nepodnošljivon vonju koji se u litnjim danima širi našim „Malim mistima” dok žega peče.

Ali tako je to kad se u akademiju, izgleda, oli mi se čini, prima po babami i stricin.

Ali ništa ni za to, nije zlo za zlo, možda će naša Julijana sada imati još više vrimena za u Vodicama i na Prviću uživati, i nešto nam još lipega iz toga raja napisati. Neka joj je sa srićon i lipo je da u svojin intervijuima reklamira ovaj naš kraj, jer njezina zvizda( pisana rič) puno više sja i čitanija je nego svi ti njiovi doturski i akademski radovi, ča na škancijami stoje i prašinu love.

Nisan ni ja proša lišo. Ovih dan doli u portu ćakulaje mi jedna, izgleda navrnjena vodiška šjora, kako ništa ne razumi šta pišen onako malo dalmatinsko-bodulski u „Paškinoj ćakuli”. Govorin joj ja, nije još i to moja stvar. Ima stručnjako i fetive svita, pa neka organiziraju bokun kursa dalmatinskega jezika. Kušin, lancun, šugaman to mi se čini prava stvar!!!! Oli pustit da vrime sve raženta?

 Zbogon PAŠKO!!!