Od Vodic do Šepurine i nazad: Svaki dan vozi mladi kapitan

Ono kad je vapor „Tijat” bija često san sa njin doli na Prvić odija.

A nekad i onako samo da učinim đir do Zlarina se i Šibenika bacit. A otkad je Tijat u penziju oša, kada mi je život proša. Oli ferma. A i je. Puno toga prominilo se.

Došli drugi vapori, drugi taxi gliseri i brodi, a vožnja s njima nekako mi i manje godi. Prošle godine neki Tijatov zamjenik je iz dimnjaka ulje baca u zrak i šinjorinama na palubi bilu robu šporkava.

Tako da se nisan s njim ni vozija, jerbo mi se nije crna roba nosila. A i sigurnost u njiov posa pomalo san izgubija iz više razloga. Ono kad je ovo lito trajekt „Oliver” ferma nasrid mora i onako na milost i nemilost ševulja vamo-tamo.

A i ona tuga kad je „Lastovo” vrata od prove na svoje ljude kala i bez njih osta. Nakon toga svega nekako san se najsigurnije počeja u malin brodima osićat.

Pa ako kojin slučajen i ferma nima na tebe šta past, sve je to nekako uz kraj pa se moreš i u more lakše skalat. Sve ti je blizu i more, i kraj. A kupati se dobro znan.

A nije samo zbog toga nego i karta je jeftinija. 7 eura od Vodic do Šepurine i nazad, povratna. Svaka čast malomu ča izgleda ka pravi kapetan, samo uniformu nema.

A možda mu i ne triba jer vidin da je sposoban i spreman putnicima ugodit iako se sada o nekon velikon komforu na brodu ne more govorit.

A šta ti i triba konfor za vožnju od par minuti, koliko traje od Vodic do Šepurine dojti. Ali najvažnije je da se taj mali ča brod vozi drži reda plovidbe, i da na vrime barbete odrišuje.

On je sve na brodu: kapetan, makiništa, noštromo i mali od kuverte. A tek kako se lipo prema putnicima pomljivo odnosi, pa šjorama kolica i torbe u brod kad zatriba unosi i iznosi.

I kad san se jučer s njim iz Šepurine s grupon svita vraća u Vodice, jednostavno je nasrid mora ferma, ali ne šta mu je motor sta nego da svit more vidit i slikat velike tune šta su se iz mora bacale van.

Morale su, mislin, više od dvajset kili imat. Bože moj, lipoga li gušta gledat to i slikat.  

A karte naš kapetan naplaćuje tek kad uslugu pruži, kad se iskrcaš na rivu van. E, takav je taj mladi šepurinski kapitan, nisan ga tija ni za ime pitat. Ko zna možda bi i sa mnom ćakula, ali nisan ni prova.

Vidin cili je vižljast i istreniran od brodi i mora, juga i bure šta ga sada peru svaki dan u provu, oli treso s boka dok vozi od Vodic do Šepurine i nazad. 

PAŠKO