Paškina ćakula iz Šepurine: Cvrčak cvrči, a karoca gre

Ono kad san krenija prije par godin, posli šezdesete, pametnog se posla uvatiti, štogod škicirat i pisat, mislija san Tik Toker postati. To mi je bila želja kad san vidija kako mladi rade i pineze meću na sve bande.

A i to je sada in s mladima se tokati, kad niman šta liti pametnije radit. Jer odma se osićaš nikako bolje. A  iskreno da van rečen, bolje mi je bilo pisat nego se sa ženon doma kontreštavat i karat.  

A urednik šjor PERE mi govori, nikakog Tik Tokera u redakciji ne triba, tako san se onda malo putopisa uvatija. Ono ideš i pišeš šta vidiš, ne moraš puno toga znati i kuš bolje užance- di liplje tu dulje.

A ono kad falin onda mi ne zamirajte, jerbo i faliti je za ljude. I pop more falit ka predika, pa ča?

Ali ove moje ćakulade, urednik mi kaže, da to nisu neke stvari prave, pa ih meće doli sa bande u satiru, u šale i Bog te veselija, niko me onda ozbiljno ne svaća.

Sva srića me moraš puno pravopisa znati, već onako na prvu ruku samo ćakulavat. A to je najbolje, nemaš šta puno gramatike ispravljat, samo te skandal more uvatit.

Nego vid me malo zeza, a pogotovo kad na more zaboravin ponit ćale, onda ne mogu vidit stvari prave.

Ali ovih dan kad san iša u Šepurinu san ih ponija i puno lipega vidija. Još nisan nogu na rivu bacija, a ono karoca gre, puna furešta svita i našega čovika kako lipo s njima selon điraje i vozi ih na štacije prave.

Tu su sve perivoji mali kad u njih uđeš više ne izlaziš. Zna to naša najbolja književnica ka će uskoro u Šepurini biti i volija bi je doli u Trstevici treviti. 

A u Šepurini Cvrčak i Milan svak ih zna

A kad san se doli u centar Šepurine skala ima san i šta vidit Crvrčka i Milana. Ne znaš ko je jači od koga.

Đir su selon onako popodne u vrime fjake učinili, i priznan, opet na prvu, bila ih je milina vidit. Milan jak, nima ko ga ne bi pozna, a Crvčak ka cvrčak, (pravi čičak), uvik u formi za pivat, odnosno umjetnička imena Roko Dalmata i kad ne piva onda u „Ribarskin dvorin” spizu gostima kuva.

Kuva i onako lagano Crvrči, ka ono Crvčak cvrči Ane.....Poslipodnevni su đir selon činili i onako, čini mi se, sve vižitavali, sve na prvu vidili ki je doša, ki je oša, kije vo, ki je no, ki je to, a čigov.

Tako se baš i zove nova Cvrčkova pisma s kon se na Šibenski festival prijavija. Lipa je, virujen da bi se s njon moga bine uvatit. Tko zna kakav je žiri i oće li ga razumit šta in je tija kazat. A zaslužija je Boga mi moga, jer kako mu je ispala lipo ona stara stvar  šta je otpiva sa Oliverovin gitariston „Kad naš brod plovi”.

Vidilo ih je miljun i po svita na You tubu. Govorin mu sritno Roko i nek dalje Cvrčak crvrči Ane, a mi lipo pod borove grane. I štogod biloga potegnit iz demižane.

Iz Šepurine pozdrav PAŠKO !