Kad tehnika zakaže, ljudska hrabrost prevlada: Priča iz Tijašnice

 "Fali more drž se kraja", baš tako kaže ona narodna stara. Ali ko će se držat kraja prošlih dana na žegi od 35 stupnji, pa na gori, ka sve prokuva. Svak ko more, biži ča na more. Jer di češ se bolje razladit nego s brodom na otoke vodiškog arhipelaga isplovit. Na puntu koju di bori ima, u hlad stati i lipo se okupati, banjati i cili rastočati. Ka pravi  čovik od te silne žege oprati i ražentati. Da sve ono, nedaj Bože ako ga od kemije, oli šamponi, kremi na tilu ima, s čovika nestane i spane. Iskreno virujte mi, zbog toga mi je često ža tog našega lipog mora,  što sve bidno ono pritrpiti i popiti mora, kakve šporkice se nagucati. To ljudi od mora i nautičari dobro znaju i manje više svoje more čuvaju, jer u ovako vrućin vrimenima otocima i moru se daju s viron. I more in isto tako uzvrati. Tako san i ja malo krenija niz kraj, pa onda u Orut (Zmajan) i na koncu Tijat završija.

Nakon one štorije o Marleni, Nijemici ka se došla u Vodice ono ka kupat a onda ako se ukaže zgoda i udat, moja Šjora kaže mi, da je bolje da se ja držim mora. Jer na moru je manje ćakul i ne more te uvatit takav skandal ka na kraju. I virujte mi da je u pravu. Ali na moru te mogu uvatit druge morske stvari za koje furešti svit ka da malo mari.

More te uvatit maštralada, jaka bura, nevera oli fortunal juga ki je uvatija naše dobre ljude šta su u đitu moren krenili iz Vodic, oli Srime po bonaci, a vitar je malo po malo krešija, dok se nije u fortunal juga pretvorija. I ništa to za njih ne bi bilo teško ni loše, jer gliser in je velik i dobar bija, da in se motor nije pokvarija. Iz čista mira sta, ferma! I to pedesetak metri od kraja. A na kraju je ta udaljenost od stijena iznosila metar. Baš nesritni slučaj bija.

A marete velike od vitra sve jače i jače ih tuču i na kraj vuču. Sve se za par minuti na brzinu odigralo. Sva srića naiša je jedan mali nejaki gumenjak koji im je pomoga. Prvo su voditelju glisera vikali : Hitno bacaj sidra!!

I Posada sa glisera odma je postupila po njihovu savjetu. Baš kako triba, ljudi su na gliseru napravili i opasnost pravilno shvatili. I to se pokazalo ka presudno, dobra odluka ka ih je spasila. Iako se u prvi tren činilo da je more preduboko, a konop sidra kratak, pa  je nažalost i podiralo.  Ne znajući da li će sidro stopostotno primiti ljudi sa gumenjaka vikali su im, prije nego što gliser udre o stine sjeverne strane Tijaščice, da ih prihvate u gumenjak, i tako se spase, jer ipak ih je na gliseru šestero bilo, i to četvero dice. Ali oni nisu tili napustiti gliser.  Jedna je ženska sa glisera u velikom stresu tog trenutka iz sveg glasa zavapila: "Isuse spasi nas"! I ka da ih je čuja. Sidro in je na svu sriću uvatilo kako triba za dno i brod je ferma svega  metar od tih stin i kamenjara, punte Tijašćice u koji bi se bili dobro razbili.

Sva srića stiga hrabri spasitelj

A kako bi se onda odvijala cila stvar, čovik more ,eto samo dragog Boga pitat? Da li bi popadali na stine, oli u more oli se u gliseru ozlijedili, to samo dragi Bog zna?

Sve se to odigravalo u par  minuti, tako da bi svaka pomoć nadležnih službi bila sa zakašnjenjem. Međutim dečki sa gumenjaka nisu se dali. Kad su vidili da je sidro uvatilo punim gasom krenili su tražiti pomoć unutra u valu Tijaščicu, di je bilo surgano puno brodi. I za par minuti vratili se sa jednim mladim spasiocem koji je golin rukan doša pomoć ljudima. Reka je da je on spasioc po struci. Usput su pozvali i jednu jedrilicu ka je odma došla gliser povući od kraja. Mladić se na brzinu uspeja na gliser kome je sta motor i sa njega u more skočija i barbetu na jedrilicu bacija. I tako je gliser bija povučen van stin  i privezan na jednu bovu na izlazu iz vale Tijaščice.

Šta reći osin, hvala tom mladom čoviku koji je riskirajući svoj život odlučija ljudima u nevolji pomoći, popeti se na gliser, koji je svaki tren moga u stinama završit, i s vezanom barbeton zaplivati i privezati je na jedrilicu. I sve to uz velike marete koje su bile sve jače i jače. Nismo se sitili tog mladog heroja, spasitelja pitati za ime, ali gledajući sa ove distance sigurno bi bija heroj dana. Po govoru i dijelu vidimo domaći momak. Istreniran i brz ka munja, pravodobno je reagira baš kako čovik zna i triba. Jer bilo je tu još  brodi i ljudi iz cilega svita, koji su sporo ili nisu kako triba reagirali. A u pitanju su bile minute.

Svakako je i za zabilježit, pošto su vidili da je netko iz naše blizine nešto i snimija mobitelom, ženska sa glisera nas je na kraju zamolila da slike ne objavljujemo na fejsu.

Uzvratili smo joj: Nema problema, nećemo objavljivati ništa slika na fejsu. Metnit ćemo samo na " info vodice". Toliko nek se zna, šta je činiti ljudima na moru kada im motor ferma. Nema čekanja, odma bacajte sidra! I ono javno reći, kako se uvik nađe ljudi za priskočit upomoć. Nekad ih je manje, a nekad više. Najvažnije je da ih ima. Takav je naš svit i svaka mu čast!!!

A tom momku hrabra i plemenita srca, velika hvala. Veselilo bi nas da ovo pročita i da se prepozna.

lip pozdrav iz Tijaščice od PAŠKE !