Zbogon lipa Njemice i ne zaboravi Vodice !

Da  je neko prije priča lipoj Nijemici Marleni iz Rossenheima, pokraj Minhena, ne bi nikad virovala da će joj se to u životu dogoditi. I to baš ovoga lita u Vodicami. Litovala je svugdi po svitu, od Mallorce, Monaka, Španjolske,Tunezije Egipta, Malidiva, Dubaija i Balija. Nima di nije bila, uživala i guštala, ali  i izgubila  svaku nadu i viru u  ljubav pravu.  Mislila je da nje nima, a ako je i ima da je sve to u životu rezervirano uvik za neki drugi svit. A kad ono sad pogodilo je baš nju ovo lito u srce i dušu, u sridu.

Kad se najmanje nadala.  U Vodicami za koje je sasvim slučajno čula od jedne prijateljice s kojom je zajedno na proliće posjetila sajam turizma u Minhenu i ne sluteći da će ovo lito završiti kod nas u selu. Ali eto, prst sudbine kriv je za sve, dovede je baš u Vodice. Planirala je fermat  u "Olimpia sky" hotelu kod Jole, a onda je nekon igrom slučaja završila kod barba Jure u njegov ekskluzivni apartman s kojega puca pogled na vodiški arhipelag.

Kad je došla prvih dan i rivon šećala sama na sebi je imala neku svitlo plavu kotula na cvitiće, dva pedlja povrh kolina i majcu na špigete.  Gledala je čeznutljivo more i mornare dok su vezivali svoje brode i glisere, te bila  zahvalna za svaki pogled i osmjeh koji su joj povremeno upućivali skiperi i kapetani, iako nisu znali šta nju tare i gnjavi  u tilu i glavi. A mučila je ljubav prava i dvi je šetemane selon šećala sama.

A ko zna kako bi sve završilo da se nije pojavija  ON, (IVO) sasvim slučajno i skuža u čemu je cila stvar i kako Marleni malo  triba da bi sritna bila. I kad je krenilo lipa švapska gošća sve je propušteno nadoknadila. Ona i njezin IVO nisu se odvajali jedno od drugoga, ruku u ruci držali i u điradi Vodicami činili sve ča friško zaljubljeni čine, ljubili se do mile volje prid selon i u škuribandi. Jure mi priča da su ih zadnjih dan ljudi doli u selu pripoznali ka face iz naše ćakule. Ali nisu opet bili sigurni.

Jer Marlenina priča ljudima iz sela i sa interneta postala je ovih dan dobro poznata stvar, vidilo je cca 100.000 svita zahvaljujući šjor Juri, vlasniku apartmana i njegovoj brizi za svoju gošću Marlenu, koju je podilija na " info vodice" kad ju je vidija kako svoje lipe nogice sama samcata, bez igdi ikoga, baca kroz Vodice. Bilo mu je ža, skoro suza za suzon na oko mu odila, jer Marleni nije zna kako bi pomoga.  I Jure je bija prisritan kad je vidija kako je krenila cila stvar i da je njegovu gošću u svoje ruke konobar IVO čapa. I tako kad je krenilo Marlena i Ivo provodili su zajedno svaki dan. A onda i kad bi Ivo mora ići u smjenu na posal Marlene je  išla s njim, i samo on zna koliko je para stukla u taj restoran, doli kraj mora dok ga je po cilu večer čekala i u njegovoj blizini guštala.

Dopadljiva Švabica pogled s njega nije skidala, a kad bi ima pauzu odma bi ga u svoje ručice čapala. A to nam je sve opet Jure otkrija, jer je i on zbog brige za svojon gošćon Marlenon ovih dan  sve češće u selo odija i đirade bacija, da provjeri je li sve u redu i kako stoji cila stvar.

A najviše ga zanimalo ko je sretnik taj koji je Marlenu  tako, izgleda jednostavno i lako osvoija i bolje nego da je Jack pot na lottu u Vodican dobija. Jer i Jure, da je mlađi i slobodan, bi to isto više volija nego 70.000 eura u žepu imat, ka onaj sritnik šta je lotto u Vodican uplatija. Ipak Jure nan je pomljivo  otkrija cilu stvar koju je dozna od šefa restorana di je Ivo  doli na rivi radija, i di se ljubav jedne večeri dogodila, kad je Marlena sama samcata  u restoran ušetala i kako ju je osvojija taj njegov vridni IVO konobar.

Konobar Ivo iz okolice Jajca spasija stvar

Ali Jure je sve na vrime skuža, pa nan kaže:

- " Svatija san cilu stvar i ko je Marlenu svaku večer u moj dvor pri zoru  dopratija, dok san ja kroz škure virija i gušta gledati kako napriduje ta ljubav. To je bija taj  konobar IVO iz okolice Jajca, mislin iz sela Podmilačja, čovik od oka blizu dva metra visok. Lipi,  prodoran kada je centarfor AJDUKA  bija, svaka mu čast kad tako zna svoj posa i kako nan je svima obraz olustra. Di je to, Boga mi dragoga, sve naučija? Jer mi je reka da je zimi doma u šumi ka drvosiječa radija. Ima ga komad čovika! Kad san ga prvi put vidija ko da san se u svoju mladost vratija. Isti kakav san ja u mladosti bija, visok crni a ravan ka svića, nigdi izvaljena štumka i  puno tilo mišića. Čini mi se negdi tridesetpet godin ima i nisan ga tija pitat jeli oženjen, oli je još momak. Zato ga nisan tija ni slikavat, jer nikad ne znaš da ne bi čovik kakih problema ima.

Ivin šef od restorana mi je priča da i ne znamo cilu stvar i koju nam je Marlena već reklamu napravila, jer je ona  puno toga iz Vodic na svoj  insta story, i čak bez ikakvog  filtera, mećala i cilu tu svoju vodišku ovolitnju romansu prezentirala. Tija san to i ja vidit, ali ne znan upalit ta vražji tik tok i instagram, jer san jedva prošle godine skužija taj nesritni fejsbuk. A unuka me sram još za to pitat, jer bi me odma tužija babi da san išempija, a triba mi još i neke njemačke kanale instalirat. I kad nam tako dobru promociju Marlene dala drago mi je da smo i mi u selu njoj nešto pružili i dali, bez da smo dinara u išta investirali.

I onda se ne moramo bojati da nan gosti druge godine neće doći. Jer sve šta je dobro to ima svoju cinu, pa i va  Marlenina vodiška romansa, koja je vidim i meni malo ka u ćufit udrila", povida nam Jure doli u kafiću kod "Sunčane ure", dok mu iz misli ne izlazi emotivni oproštaj od Marlene, kada mu je na rastanku došla platit apartman pa ga onako onako cilega od srca izgrlila i izljubila. Ne more bidan ni zamislit kako se je tek opraštala od konobara Ive.  Ipak naš barba JURE će tu priču morat brzo zaboravit i čim prije se rekuperat, jer njegova Šjora je sritna da je već ciloj toj priči doša kraj, jer se i on u cili taj story, po njenom mišljenju i ženskoj intuiciji  svim srcem i dušom bija involvira, pa  se nekad osjeća kada je on na Ivinu mistu  i da se sve to njemu događa. Tako bi JURE sa Marlenininin imenom na ustima navečer zaspa i ujutro se probudija, a i u snu je doziva, svašta bunca i rukama mava.

Njegova Šjora mu je znala govoriti :"Stari šta si to noćas u snu vika i tu Švabicu doziva". Uzalud se on pravda da nije, i na svu sriću spasila ga jedna kronična stvar. A ta je, da se  tješila, kako se "mali Jure" odavno iskrivija, i cili  osušija, te da ga ni "Veli Jože" više ne bi moga dignit, a niti izravnat. Ali Juru to puno ne tanga, pa  mi povida da  šjora  ne zna skroz pravu stvar i koje sve on mogućnosti ima, i šta je spreman za tako dobru egzotičnu priliku i zgodu učinit, pa  i koju malu plavu tabletu popit.

Bez obzira bilo kako bilo nakon svega voga  moj šjor Jure morat će po šjorinu zadatku od svega se maknit i po kazni malo povrh Vodic u tršje otić radit. Masline čistiti i tršje kopat kako bi moga glavu bar malo od svega voga oladit i frankat.  Za razliku od Jure  gren čak i ja dušu negdi  na otoke olakšat. Doli ispod Zlarina ribu lovit i u prazno ka ćuk ćulit. Jer bolje to nego u selu ćakulavat, di te kakav  skandal na svakom  kantunu more čapat. Jer već doli u portu pričaju kako je Ive najeba ako ode sa Marlenon u Njemašku, jer mu ona neće kuvati. Ka ono maška će in na špaheru spati, jer jedino brine da su in siti pasi.

A onda ih i to brine, oće li  Marlene Ivi u Jajce doći, oli Ive Marleni u Njemašku poći? Ili će sve to biti samo još jedna vodiška litnja avantura, koja drugo lito više ne funkcionira. Tko to zna, samo dragog Boga pitaj?

lipo vas pozdravlja vaš PAŠKO