Ususret velikom izboru lipote: Fritzu se doma ne gre zbog vodiške Missice

E, nek se vidi i zna da Vodice lipih Šjori ima. I ne samo za „Svitski dan umirovljenika”, jer uvik su one, te naše žene, lipe i koliko vidin nisu nimalo umirovljene. Jednostavno vridne su i aktivne. Ako više ne rade po firmama, onda  doma rintaju: goste primaju, apartmane čiste, rade u polju, pomažu dici i na sve druge strane imaju angažmane. I baš  zato ih lipota ne napušta. Jer su uvik u motu.

A i ne pituraju se puno, pa su u licu baš lipe, još mladolike. A ne ka neke mlađe ča se puderaju i šminkaju prid zrcalima po cile dane, dok in koža na licu ne izgori. A ove umirovljenice šta će binon prodefilirat nima veze koliko su godin uvatile, jer ionako se šjore za godine ne pita, a pogotovo još kad su tako lipe ka ove naše.  Baš su šesne, govoru mi tamo neki iz udruge. I zato virujen da će za izbor biti  spremne i da neće biti problema za listu kandidatkinja popunit. Ali opet nikad se ne zna?  Fric se baš toga najviše boji da se ne da Bog, kakvin slučajen natjecanje ne odgodi, sad kad je već zbog toga osta?

Čini mi se ka da ovaj Švabo sve dobro po selu zna, dok s njin gori kod Nike u dvoru ćakulan. Govori mi kako je to u njizi, u Njemaškoj normalna stvar, mlade babe (odnosno bakice) za misice izabirat, a evo u nas prvi put zahvaljujući ovoj našoj aktivnoj Udruzi umirovljenika, ki vrimena i za lipotu imaju, a ne samo ka neki drugi kukat o starosti i nekim crnima danima.

Tako optimizam naše lipe vodiške šjore krasi, i vira u bolje dane se ne gasi. A i vira u ljubav i lipotu drži ih još friškima u životu. Jer to je važno, frižak biti da te friži na duši i tilu, kojin slučajen, ne bi uvatili.

Tribalo bi izabrat i vodiška Šjora

I zato  se ovaj naš njemaški gost doma u Berlin ne žuri. Kad bi jezik naš rvacki zna, čini mi se, da bi se najradije u rad vodiške „Udruge umirovljenika” uključija. Lako je njemu kad to more izdurat, jer penzijun mu njemaški nije baš mali. Blizu 2000 euri svaki mu se misec na konto strovali, pa mu je onda lako po moru škicavati i šećati.  A priča nam i o biznisima koje još ekstra vodi.

Čini mi se da je Fritz i vodišku turističku nagradu, ne tako davno, dobija, šta je eto tolike godine Vodicami viran bija, pa ga je i naš turizam tim priznanjem nagradija.

A ne gušta on samo u priznanjima već i u fažolu sa suhin meson, rebrima i komadima miljevačkog pršuta i kosti, kad ga skuva Nikina šjora, gori u Zatonskoj nasrid dvora. Tad cila ulica zavonja i to je za prste polizat. Onda mu to i najliplje na svitu zamrljuši, i ćuti on koja je to divota od života, a ne u Njemaškoj galofaks i GMO isti.  Oli u Berlinu samo: pizza, donner, kebap, pasta  i svega mu je toga onda na kraju basta.

Priča mi još tako kako je udovac i da je 70 godin starosti uvatija. Ako se ne varan, ne bi mu čovik šezdeset da. Tješin ga da je još mlad, jer vidin stvarno dobro izgleda, i da ga godine još ne čapaju, onako kako znaju ljude u njegovin godinami uvatit, da ih sve boli i meso i kosti.

E, kad bi se izabira još i najlipši šjor, naš bi Fric moga komotno u konkurenciju poć. Ko će znat, možda naše šjore umirovljenice druge godine budu izabirali i najliplje Šjore, može domaće a i goste, ako se žele prijaviti? Bilo bi sigurno zanimljivo i to vidit, tog vodiškog didu Mistera lipote, pored ovogodišnje najlipše vodiške Šjore. A još ako im zapiva naš meštar od pisme, maestro Mile, bit će fešta od divote i lipote za pamćenje, pa će i u zoru ranu bit teško doma poć.

Iz Zatonske lipi pozdrav od PAŠKE!