25.95°C
Već dugo nisam pretplatnik na Poljudu. A bilo je dana kad se nije propuštala ni jedna jedina utakmica. I nije to zbog toga što Hajduk godinama nije dobar. Jer, nisam ja od onih koji okreću leđa. Jednostavno, izbjegavam gužvu. A, Hajduk će mi zauvik biti ono što on uistinu i jest – svetinja.
Zadnjih godina „pretplatnik“ sam litnje manifestacije „Đardin je in“. Anita i Robert „dozvolili“ su mi da sidim na njihovim skalinama pa s te pozicije pratim događaje u Đardinu. Radi se o Bumbinim skalinama. Sideći na njima dobro vidim i čujem i izvođače i publiku. A usput brojim i silne aute i motore koji prođu ulicom koja me dili od parka. Baš ih je puno. Bilo bi lipše da ih uopće nema, ali…
Sinoć je u parku svoj prvi nastup u Vodicama ima bend šibenskih korijena sa zagrebačkom adresom. BluVinil mu je ime. Nisam aktivni pratitelj glazbene scene, ali ima već neko vrime da svako malo čujem za njih. Na društvenim mrežama, novinama, radiju i televiziji. Prvo šta sam skužija jest da surađuju sa Tomislavom Dugandžićem, a već to im je bija veliki plus u mojim očima. Tomu i Sanju sam ima priliku dobro upoznati kroz suradnju u vodičkoj knjižnici. To su kreativci na kvadrat. Zatim sam jedno jutro sluša glazbenog kritičara koji je voditeljima emisije „Dobro jutro, Hrvatska“ priča o novostima sa hrvatske scene. Baš ih je dobro isfalija. Bluvinilovce. Predstavija ih je kao bend kojeg vridi pratiti. I slušati. Mene je to baš razveselilo. Uvik navijam za mlade ljude iz našega kraja koji se uspiju nametnuti svojim znanjem, talentom i kvalitetom. Matej Nakić, Bruno Jakelić, Matija Maljoku i Ante Lovrić. To su njihova imena. Matej i Bruno sviraju gitare i pivaju, Matija svira klavijature, a Ante bubnjeve.
Možda bi ispalo da sam zbog bubnjara Ante lokalpatriotski presubjektivan kad je moje prosuđivanje njihove kvalitete u pitanju, jer, Ante je po majci Jagodi Vodičanin. Ali, virujte mi, to sam skužija tek prije dva dana. Nisam zna da Ante nosi očev nadimak Tancalo jer bi puno prije svatija čiji je on sin. Antinu mater Jagodu, oca Dragana i sestru Luiđu znam jako dobro, ali njega ne. I čak mi je drago da sam prvo uvidija da su momci jako dobri i perspektivni glazbenici, a tek naknadno sazna i za činjenicu da su i „vodiški“ geni zaslužni za cilu priču.
Uglavnom, i sinoćnjom svirkom u vodičkom đardinu dokazali su svoju kvalitetu i opravdali dobar ugled kojeg su u tako malo vrimena uspili steći. Meni je bilo drago što su osim vlastitih izveli i neke pisme drugih autora i bendova. Pipsi su uvik dobar izbor, a to se posebno odnosi i na Arsena i njegovu (i našu) „Djevojku iz moga kraja“.
Prije svega dvadesetak dana o momcima iz „BluVinila“ pisala je za Info Vodice Nina iz Šibenika. Baš sinoć, za vrime njihova koncerta sazna sam za njene zdravstvene probleme. Nisu mali. Danas mi je rekla da će biti dobro (usprkos velikoj borbi za zdravlje koja joj predstoji) i da će opet na moju adresu slati upit o nekoj zanimljivoj osobi koju bi mogla intervjuirati. Mogu reći da se divim njenom optimizmu. I da joj želim da ima puno snage i sriće u utakmici koja je započela prije svega nekoliko dana…
Nek joj i naša draga Gospe od Karmela bude u pomoći.
Momcima iz BluVinila palac gore. Samo naprid. Na dobrom i pravom ste putu.
