22.98°C
I dok bi doli na stinami iza rive u vali Prvić Luke na litnjoj žegi, di bi provinj pokaza više od 40 gradi, moga pofrigati jaja na oko, gori u selu povrh rive u svom dvoru ispod masline razlega se naš šjor Ive.
Otkad je prije četrdeset i više godin učinija matrikulu i ukrca se na prvi vapor ka mali od makine, nabatija se on u životu dosta mora, litnjih zvizdana, nevera, bure i juga, di s ga tukli vitri i marete Visa i lastovskog ždrila sv. Jeronima, kad more zna uskuvati priko 8 bofori vitra.
Svojon je makinom kad je kasnije posta Kapo, drugi čovik odma iza kapetana, naš Ive vozija tuta forca, šijava i fermava, jer ne daj Bože da mu je makina u takvom fortunalu stala, pa se trajekt sa svim autima i putnicima nasuka na stine. Zato je Ive o svojon makini uvik vodija puno računa da je sve čisto i lipo podmazano bilo, pa ga makina nikad izdala nije.
Pokazuje nam sliku koja visi na zidu u njegovoj primaćoj sobi i govori:
- Ovo van je u plovidbi sa trajektom "Lastovo" kad smo isplovili po deset bofori juga i prale su nas marete visoke desetak metri. Brod je bija dug sedamdeset metri, a ljulja se na vitru ka prut od šibice. Tad nas je tako pod morem slika neki fotoreporter sa susjedne punte. Taj dan je bilo takvo vrime da se niko od brodova iz Lastova nije usudija isploviti na more. Iako sam kapetanu reka da nebi bilo pametno isploviti, nije me posluša. Zapovidija je da isplovimo i onda nije bilo druge nego čapati se uprsi sa takvim nevrimenom. I jedva smo se tog dana dočepali Splita. To je samo jedna teška plovidba, a koliko je toga bilo u četrdest godin da van i ne govorin o tome na kojin san sve brodin plovija, počevši od: Jelse, Liburnije, Makedonije, Nehaja, Vladimira Nazora, Komiže, Slavena, Lada, Ohrida, Tijata i drugih di san počeja ka čistač makine, a onda dogura do kapa (upravitelja stroja), ćakulaje nan naš barba Ive koji se usidrija, lipo surga ispod svoje masline, pa ne molaje barbete, ni livo ni desno.
Šjora Ljilja kuva najbolji brujet na svitu
A onda u svojem motu nastavlja.
- Pa ki bi mola cimu od lipe moje masline kad mi je prošle godine dala blizu deset litri uja. Ja van s njoj kad upeće litnji zvizdan u hladovini i pomalo ćakulajem. Ona je ka živo čeljade, voli blizinu i krijanciju dobro razumi, a to se najbolje osića na kvaliteti uja. Ne bi ga proda ni za kakve šolde. Malo je i dvajset euri po litri, kontreštaje naš KAPO OD MAKINE ispod svoje masline.
A u svemu tome desna mu je ruka njegova šjora Ljilja, ka je vrsna spremateljica morskih delicija. Kad ona spremi ribu onda je to za prste polizat. Bilo da je u pitanju brujet od ugora, botnica ispod peke, leši kovača, dorade, oli pidoć na buzaru. E, za taj toč bi van tribalo štrucu pupe izist. I dok smo tako sa Ivon ćakulavali i litnju fijaku gasili uz bevandu stiglo mu je i veselo društvo iz Vodic. Njegovi dobri prijatelji i rođaci: šjor Tonko, Ante, doktorica Helena, njezin suprug Edo, poznati arhitekt, a onda i rođaci iz Njemaške.
Ivina šjora je skuvala brudet od ugora ki je piza 4 kila i svakomu pijat kaše. Bilo je to za prste polizat. A onda se je društvo razveselilo i razćakulalo o svemu i svačemu. Ivo im je ispriča kako je svoju kuću sam gradijasa svojon šjorom i saliva pomalo kašun po kašun, do ispo terace.. Imaju oni veliku familju dva sina, dvi neviste i četri lipe unučice, koje obožavaju. Ivin sin Zoran je povuka na ćaću i plovi svitskim morima na strancima di je ka ćaća kapo od makine. A drugi sin Goran mu je umjetnik, slikar i predaje na vakultetu u Splitu. Dica po umjetnosti povukla na ćaću. Zaboravili smo još reći da je i Ivina šjora Ljilja završila Pomorski fakultet u Splitu, eto pa je tako cila familja ČAČE čvrstim kadenami vezana uz more i brode, svoj Split i Prvić.
Uvrga se na svojega oca barba JERU moreplovca
A sad dok je u penziji naš barba Ive nikad ne miruje. Sa svojin malim kaićon na idra zna često isploviti i uvik nešto uloviti. Nekad spara, doradu, iglicu, ugora, botnicu a najviše liganja. Teče u njemu krv bodulska, ribara starog sin. Pape mu je život učinija na moru ka kormilar, a mati mriže kalavala i znala ih krpati, jer je to naučila od svog oca pokojnog Parente. Zato i danas zidove Ivine kuće krase slike mora, brodi i riba.
Ive pored svoje morske struke zna i druge svakake lipe savjete podiliti. Ovaj put i svojoj šjori kojoj se počelo puno mantati u glavi, pa joj je savjetova da ne okreće vraton. A kad mu je odgvorila da joj i to ne pomaže, onda joj je reka da ne vrti puno ni očima. Tek tada je Ivina šjora shvatila kako joj pomažu saviti svoga Ivice, kad je prestala očima vrtiti. Tako ju je glava prestala boliti i u njoj se vrtiti. E, taj bi recept tribali i drugi preuzeti, ako bi im Ive da licencu.
Mogli bi još tako puno lipega ispod Ivine masline u ladu Prvić Luke ćakulavati, ali barbete valja molati. Govorin mu: Kapo pali makinu, gotovo, partenca je.
Za mog urednika Peru na Info Vodice ovo će biti dosta. Šjor Ive moran fermati i više ne duljiti, jer ljudi danas u vrime interneta ne volu puno čitati, već više slike gledati.
Živi mi i sritni bili, lipo vas pozdravlja vaš PAŠKO !
