Srpanj 28, 2022 2474

PAŠKINA ĆAKULA

Karibi ne mogu Zakloščici (uvala na otoku Zmajanu) postole čistit

Ocjeni sadržaj
(4 glasova)

On je bodulski sin sa naših škoji rođen na Prviću, odrasa u Šibeniku i čvrstin kadenami osta vezan uz more i brode. U pitanju je pedesetogodišnji šjor Tonko, oli kako ga morski prijatelji od gušta zovu Kapitano, a pokoji da ga onako naidi u društvu ga zna počastiti i sa onom uzrečicom "Cipal od porta", šta mu teško pada jer naš Toni je svoj brod vozija u teškim životnim neverama i doveja ga u kraj.

A moga je i drugčije postole obuć, pa poć navigavat, u Njemašku, oli Štraliju, oli negdi drugdi u "bili svit", Zeland, Irsku.  Ali nije nikad svoje stine tija ostavit. Bogami dragoga i to je nešto danas važno iz lekcije lojaliteta u ovo vrime  kad nan toliko mladosti biži vanka i to ćakulaju ovi naši pulitičari po televizijami i fojima svaki dan bez pristanka.

Sa temperamentnim Tonkom Jurlinom, senjor Tonijem kako ga furešti gosti znaju zvati, čovik se uvik lipo nasmijat more, jer on je malo ka vicijož, ali nije malicijož. E, to je dobro moj svite, jer niko ne voli one napuvane ča se u prsi busaju i sve o svakomu znaju, a blizu sebe nikome stat ne daju.

A naš šjor Tonko kod svakoga staje, ali uz ono ča voli on zaplovit, voli i gradele zapalit, na buzaru pidoče stavit, brujet skuvat i štogod sa društvom ispod peke bacit. Iako je sa Prvića otok Orut ( Zmajan) mu je litnja baza,  jer na njemu ima obiteljsku zemlju i masline u uvali Zakloščica.

Rizk Casino Bonus

Kako nam povida on misli kad je Bog na zemlji raj stvara, da je upravo ta mala vala među prvima bila. Tamo smo ga i našli ovih dan jednog jutra dok je sa društvom, koje mu je došlo iz Njemaške gušta u ladu ćakulava i ribu na brodu sprema, tako da cila vala zamrljuši.

Uvala Zakloščica na otoku Zmajanu (Orutu ili Zelenom)

Matrikula bez pečati, ali puna friži i nevera od života u duši

-"A di ovo ima na svitu, ovakve lipote u ovako maloj vali. Očeš salbuna, očeš stine. Ta divljina, a takova pitomost, a da ne govorin o kvaliteti mora i tom biljnom i životinjskom svitu, ko to more more platit. A onda te puste škrape, bori i njiove šiške, masline ča vas od litnjeg zvizdana štite i toliko dobro uje daju",  fali nam Tonko svoju najlipšu valu na svitu u koju mu je ovog dana stiglo društvo iz Zagreba, Vodic, Šibenika, Njemaške  i drugih strani svita, pa su u Zakloščici uživali na četiri broda.



E kad se prijatelji skupe onda se društvo iz te lipe male buže, vale Zakloščice ne miče.

A tako malo u ćakuli šjor Toni i ja smo se umalo za prsi čapali kad smo stali o moru kontreštati. Ja ga bokun zezan da nije kapitano biti samo majcu i kapu na se nabacit, već da triba dobro more batiti i puno toga u praksi naučiti,  te priko škine pribaciti.

Pita me kako to mislin, a ja mu odma drito u facu odbrusin: Da bi dobar kapitan bija moraš dobro znati najprije na veslati voziti, idro digniti, mriže popone kalati, na deset metri ronit, na 100 metri prsno plivati, a onda mriže krpati, barbete i sidra vezivati i ažvelto se na brode penjati, a ne ka neki ovdi ča sve znaju a lito im prođe da se ne banjaju. A da ne govorin o pituri, jer vidin puno njih bili su ka sir. A možda in to nije ni loše, jer bar neće dobit rak kože, gađan u sridu šjor Tonoga.

A Toni je iskren, odman se pristojno ispovida da ne  roni, jer onda ne more more iz uši izbaciti vanka. Kaže familjarna bolest. Ali ništa zato jerbo čovik svašta more provat i pritrpit. A Tonko je virovali oli ne na moru puno toga pritrpija. Njegova matrikula nema timbra domaćih i stranih kompanija, njiovih pečati, ali ima friži na njegovoj duši i mora koje se nikad ne zaboravlja, sudbine i događaja koje samo život piše. Malo komu priča o njima, ali kad sam mu povida da moj urednik Pere na "Info Vodice, more bit ne voli bonacu,  onda se Toni odlučija da zaplovi tuta forca i ispriča mi  te svoje životne fortunale i nevere bez straja da ne bi dosadan bija, pa se kome i nepotrebno zamirija, oli more bit čakod i falija.

Mrtvog  oca po noći od Žiraj do Šibenika u brodu  vozija

- " Desilo se to 1994. godine jedne noći u jedanaeston misecu i bilo mi je to najteže u životu  kad san u uru po ponoći sa našin brodom doveja u Šibenik mrtvoga oca.  Ka maloga ćaća me je uvik sa sobon na ribe vodija i moru me sve naučija, pa sam i sve te užance od njega naslidija, tu ljubav prema moru. Pradida, dida i ćaća su mi svi ribari bili i od njih se moglo dosta toga naučiti, a puno je toga ostalo zapisano u genima. Sve to pomoglo mi je i jedne noći u jedanaestom misecu kad smo nas dvojica skupa sa našin manjim brodom isplovili iz Šibenika i pravac ispod Žirija na lignje. Bilo je već dosta hladno, spustila se noć, a lignje su grizle ka lude. Svaku malo ćaća ih je sa veseljen u brod diza. I negdi iza ponoći uspija je jednu lignju od kila čapati i kad je diga u brod, u santini san začuja tresak. Kad san se okrenija prema njemu on je na krmi pa ka pokošen.

Odma san skočija da vidin šta je, a kad ono pape više nije davao nikakve znake života. Bio je na mistu mrtav. Sva srića da je pa u santinu jer da je malo bija nagnut prema gori i upa u more, mislin da ga nebi uspija sam u brod dići pogotovo kad se i vrime pogoršalo i stalo nas tući to mrtvo more. A i tilo kad se ukoči duplo je teže. Pribra san se nekako, skupija san tunje, upalija motor i krenija tuta forca prema Šibeniku.

Baš za nesriću tad je bacilo i par bofori vitra, otvoreno more ispod Žirija nemoš u to doba godine i ništa drugo očekivati.  A s brodom san bija spor, moga san potegnit par milja. Prali su me marete i sivale munje, a na brodu mrtav otac i ja, sami samcati.  I tako  sve do zore kad san stiga do šibenskog kanala di sam se iskrca i slanternisti reka šta mi se dogodilo i zamolija ga da nazove potrebne službe dok dođen do mula Krke", priča nan Tonko svoju životnu kalvariju.

 Sad vidin da je ka pravi morski vuk, jer u takvoj neveri ostat normalan i doplovit u luku nije lako pod takvin pritiskon sudbine i emocija isplivat na kraj.

 Ali to nije bija kraj tužnih morskih priča za šjor Tonka. Nešto slično kasnije ponovilo mu se i na Orutu u branju maslina. Jednu ženu iz Prvića nije tija u vrime branja maslin sa sobon u brodu povesti na Orut u Zakloščicu, jer je bila puno stara za takav posal. Ali ona ga je molila i preklinjala da je uzme sa sobon i još jednom drugon ženom, eto da vidi svoje masline i nije je moga odbit. Bija joj je to posljednji put.

- "Ukrca san je, ali nekako nisan tija, jer šta će čeljade od osamdeset godin u maslinam. Išla je sa nekin još tamo u svoje tršje, a kasnije san se iznenadija kad su me zvali da je umrla. Bija san cili van sebe. Eto jadna žena kada je znala da joj je to zadnji put i želila je pošto poto vidit svoje masline, od njih se oprostit. Pošto na otocima nema tih službi za pribacivanje mrtvih, kad je prošla sva ta procedura, na kraju san je ja još mora doma na provi broda voziti do  Prvić Luke. A bave opet dobro bacilo. Eto takva ti je moja sudbina", priča nam Tonko.

I miljuneri infišali u Zakloščicu

Toni je već danima u predsezoni skuplja škovace da bi njegova Zakloščica lipa dočekala goste, jer on voli ne da je samo njemu lipu nego i svima drugima ki u ovu valu uplove i požele je obići, okupati se, na kraju proštetati. A more tu na žalo izbaci svega: plastike, boca, najlona, stiropola. Baš taj stirpol je ove godine bija najgori. More ga je onako izmrvilo, pa je tako zapliva po cilom žalu šta je davalo tužnu i ružnu sliku. Tonko i drugi ljudi su zato izmrvljeni stiropol danima skupljali i pospremali u vriće. Toliko o ovoj lipoj vali. A šta se tiče sigurnosti na moru šjor Tonko misli da bi svi skupa o tome morali voditi još više brige.

Naša Pulicija dobro radi svoj posa, ali svit se na moru više treba strogo zakona držati. Zato Toni i vozi 500 metri od kraja, jer ča je sigurno, sigurno je. Uz ono mirno more i Tonko vozi samo tako dalje, opraštamo se od našeg Orutskog sugovornika koji ne mrda iz "svoje" Zakloščice. Ne misli da na nju ima više prava od bilo koga. Jednostavno samo onako malo ljudski, omilila ona njemu, a i on njoj dok je uvik glanca i strahuje da ne izgubi tu svoju Božju patinu.

Ali nije Tonko samo zaljubljen u tu lipu malu valu. Ima ih još puno ali ne nađu se lice u lice sa putopiscen.  Sitin se prošle godine nabasa san na jednog Njemca koji je danima tu bio usidren sa svojom skupon jahton. Mislin da je guštala više od miljun euri. Proćakulali smo par riči i reka mi je da je proputova cili svit, a da takove lipote i mira nije vidija i da mu je tu bolje nego na Karibima. A to našen Tonku nisan ni reka. Možda i boje jer da je to čuja onda bi u Zakloščicu još više infiša i ne bi iz nje nigdi mrda. I ovako je već cili u njoj.

Svite živi i zdravi bili i lip pozdrav od Paške sa Oruta.

 

Poslijednja izmjena dana Četvrtak, 28 Srpanj 2022 22:06
djelomob1.jpg