Od Zagreba do Šepurine: Priča o ljubavi Vesne prema maslinama

Maslina je navrnjena, a lito u Šepurini polako gre. Dok je tako šjora Vesna ima vrimena da skokne gori povrh sela u svoje masline, s druge strane otoka di pogled puca na Vodice. Ni sjeverni vitar jak ki je puha proteklih dan nije je u tome ferma, jer otkako je iz Zagreba priselila za stalno živit u Šepurinu masline su joj u životu postale važna stvar.

A kako i nebi kad je njiovo ulje zlato i prava likarija za život. Nima kod nje ono "Maslina je neobrana". Vesna se vratila iz Zagreba da ih bere. I ne samo bere, jer ona ih čisti, njeguje i vode u sušno doba napije. A onda pitanje je samo da li će ih bit i koliko će rodit?

To je u Dalmaciji užanca, ćakula i kontreštavanje o maslinama, koje se posebno među sviton sa otoka čuje svaki dan. Vesna sa svojin maslinama, dok ih često obilazi, čini mi se, kada govori.

- "A jedan čovik nedavno mi je ovu navrnija i lipo se primila, pokazuje nam VESNA ponosno na svoju maslinu lipoticu, ka na neku misicu, dok pomljivo pipa i gladi njezine mlade grančice, te nastavlja.

Nekad kad san mala bila tu san s babom odila, dok je ona bob i krumpir sadila. A ja sada pored maslin još i smilje sadin. U maslinama se nekako osjećam najbolje, posebno u vrime branja kada se skupe svi moji prijatelji koji mi pomognu u tom poslu, pa se u branju začuje i pisma.

I dok je bura tukla Vesna je svoje masline obilazila

Sa kantama i kariolom u ruci

A kad žega upali u sušno doba godine Vesni nije teško napunit kariolu s kantama vode i potegniti po kamenjaru skoro kilometar u brig da bi zalila svoje ljubimice. To joj je sada postala užanca.

U Zagrebu je život učinila , a otkako je u penzijunu na otok je priselila i poljoprivreda je osvojila. I to u prvom redu najvećim dijelom zahvaljujući mladom i vridnom agronomu LUKI, ki je svoje staklenike u Luci izgradija i svega u nekad zapuštenim luškim tršjima posadija, pa mu Vesna već neko nekoliko godin pomaže u prodaji na šepurinskoj pjaci.

Zahvaljujući tom angažmanu u mirovini se osjeća ka divojka. Puna je force, novih ideja i incijativa, a koliko vidimo doprinos daje i unaprijeđenju mjesnog života.

Baš kad smo điravali po selu taj dan sa malom motičicom u ruci išla je uređivat misni park. Čini mi se kada joj ništa teško nije u ovoj već pomalo litnjoj žegi, koju će već uskoro ćutit i njezine masline.

A do novih otočnih novitadi, lip pozdrav PAŠKO!