Sedmi sedmoga mi je posebni dan u godini

Prije dva dana bija je sedmi sedmoga. Poznam više osoba koji su tog dana rođeni. Ili im se na taj datum desilo nešto drugo.

Vanja Borić bila je moja učiteljica prva četiri razreda osnovne. Prekjučer je napunila osandeset i osan. Kako je svako malo vidin, znan je zezati da ćemo joj posaditi isto toliko stabala koliko sada ima godin. Zna ona zašto joj to govorin. Tiče se jednog Kumrovčana. Vanja je bila stroga u školi. Znala je koristiti šibu. Jedna moja prijateljica joj to nikako ne može oprostiti. Ja san samo jedan puta dobija “porciju”. Ne zbog neznanja nego zbog previše znoja za vrime velikoga odmora. Volija san igrati nogomet. Pa bi koristija svaku moguću priliku da ga zaigran.

Tako je to bilo u to vrime...

Nešto manje godin od Vanje sedmi sedmoga napunila je i Sanja Čičin-Šain. U mladosti moja najbolja prijateljica. Danas je odvjetnica. Fetiva je i po ocu i po materi. Vodičanka. Iako je do rata živila u Beogradu, govorila je najlipši vodiški koji san ikad čuja. A, može biti da san bija i malo presubjektivan. :-)

Sedmoga dana u sedmomu misecu rođen je i Igor Čičin-Karlov. Brico. Neumorni partijaner. I organizator Jauk Partyija. Odličan čovik. I baš je zamirita da uz sebe ima ženu poput njegove Antonije. (Zlo)seljanku gradskih manira. :-) I dobru dicu.

A sedmi sedmoga zadnji sedan godin ponajprije vežen uz Krstu. Sina svoje kolegice Ane i njenog Jose. O Tabulama je rič. Bucmasti ljudi su u prosjeku simpatičniji od ostalih. Krste je bija posebno drag. Pokupija nešto gena s očeve, a bome nešto i s materine strane. Caparinove.

Kako dida Krstu nije upozna, jer je mlad umra (dida), tako je puno vrimena provodija s didom Brankom. Lovrić-Caparinom. Pokupija od njega duhovitost. Smisao za šalu. Od sedmi sedmoga dvi i šesnaeste nasmijava naš Krste Svetoga Petra i ekipu. Tako je valjda tribalo biti. Ne valja puno propitkivati Božje planove.

Jutros san bija na misi u crkvi na Starom groblju. Mise se tamo održavaju nedijom kroz sedmi i osmi misec. Osim zbog ambijenta, posebne su i zbog pivanja i sviranja dvi brojne obitelji. Sladoljev i Tomić. Sladoljevi još nisu stigli iz Zagreba. Tomići jesu. Doselili u svoju litnju bazu u Ulici braće Kaja. Jutros su bili lipa glazbena potpora don Franji. Dvi sestre i dva brata. A po prvi puta pomaga im je i “friški” zet. Meni se posebno svidilo kad su pivali Aleluju. U tim trenucima sitija san se naših pokojnih. A posebno zafrkanta Krste Tabule.

Kaže mi Ana da zadnje vrime nije na “ti” sa vjerom. Normalno je da ona jača i slabi. Mislin na vjeru. Ali, bez nje i bez vjere u uskrsnuće, bi li išta imalo smisla?

Eto, ima san potribu zakratko se vratiti na prekjučerašnji datum. Sedmi sedmoga.

A, puno san vezan i uz današnji datum. Goranov. Ivaniševićev. Vimbldonski. U životu se nisan isplaka ka tog dana dvi i prve. Od sriće. I da Hajduk postane prvak svita ne bi osjetija takvu radost. A, Hajduk mi je svetinja...

Neću vas više zamarati.

Živilo Selo!