Pašteta gosti i meso bez kosti

Gledan i čujen svaki dan kukanja na televiziji i u novinan, kako je sladoled poskupija i uvatija lipu cinu i koliko je manje Njemac u Rovinju i Pazinu. Ka ono sladoled je kriv, skupo in je i pizzu izist, a i burek je na gorika krešija. A tek kad vas lupnu apartmani, restorani i oteli ošinu i  trisnu po takujinu, onda  priskočite i večeru finu. Tako je kažu u Istri, a kod nas je ipak malo bolja stvar.

ŠJORA, gori u selu, ča je fetive vodiška postala, godinama tržište poznaje i dobro apartmane Njemcima afitaje, govori mi da su u Vodicami pune plaže. Šugaman na šugamanu niko od ranoga jutra ne molaje ni maknjije već meću nove, jedan do drugoga, refužo lježaljke i suncobrane tresaju. Zna to isto ŠJORIN ŠJOR  jer svaki dan na plažu ispod Imeprijalovog autokampa gre, điraje i nove furešte upoznaje. A i drugi svit viruje i kaže, kako sve krcato sa fureštima do daljnjeg ostaje. Onda nima veze šta je Njenci nešto manje, drugih je više! Špica je, sad je šoldi branje a na jesen čut ćemo kukanje; kojih je gosti manje oli više bilo, dali je skupo oli jeftino nekoga pogodilo? Sve ovisi da li si gost, oli iznajmljivač bija i koliko si pinez zaradija, oli šoldi potrošija.

Svi se slažu da jeftino nije ka ča je prije bilo, ali važno je da ljudi guštaju i turističke nan brojke pumpaju. Možda će pasti i rekordi novi kada se na kraju sve to zbroji. A sada nima ni veze ča nam po restoranima gosti u izobilju ne idu oboritu ribu, rumšteke oli meso bez kosti i šta su ih zbog toga prozvali pašteta, oli murtadela gosti. Moran priznati da nan je povisno ka neki gušt bar malo se drugomu narugat, a to fureštima nije uvik lipo za izdurat, ali ne moraju nam zato sve zamirat.

Roby i Tedi nostalgiju liče         

Ma i moj Joso ki je turistički barometar doli u Srimi posta kaže, važno je da su nan pune plaže. A ljudi će trošiti koliko budi imali, ne smimo ih kontrolirat i takujine in ispeglati, jer bi nas na godinu to moglo dobro guštati. Nije grij ne imati, nego doma ostati, ka ča je kumpanjo Njemac Hans ovo lito u Berlinu osta. Gajbu piv na rasprodaji je u dućanu ukrca i pita me, koliko to u Rvackoj gušta?

Kažen mu da ovo naše lipo i čisto more cine nima, ka ni naš brod Tijat. Nije ni u Italiji i Španiji bolja stvar, jer turizam je svudi u svitu poskupija.  I vridi ono pravilo ako očeš fino i lipo litovat moraš se dobro žrtvovat i obavezno DVP (donesite više pinez), jer nikad se ne zna koliko cina gori gre.

Nije to meni velika briga, ni neka nepoznata stvar. Nego najtužnije je meni kad  iden zadnji đir prid spanje vodiškon rivom učinit, a  mog Tijata, ni za rivon, a  ni na vidiku ni.  Ne more se ni vonj njegov više čutit, a ni mali od kuverte na njemu vidit kako palubu sa vodon ražentaje prid spanje, da sutra u četri ure na radničkoj pruzi friškinom zamrljuši. Još mi samo za utjehu Roby sa svojin fejson osta, jer bez toga ne bi moga poć zaspat. E, da me kojin slučajen vidi Tedy Spalato, koji ovaj kraj, Šepurinu  i Tijata isto obožava, šta bi drugo moga nego onu zapivat: "Dalmatino povišću pritrujena".

I virujemo da će tu povist-Tijatovu, koji muzej pripoznati. I sad miran u toj vjeri iden ča spat.

Laku noć, moj svite i lipo mi spijte. Pozdrav iz porta sa rive. Čujen sutra opet  zovu lipo vrime.

Vaš PAŠKO!