Za njihovo okupljanje “kriva” je Metti. Koja je u mladosti iz Finske doselila u Švedsku. Pa je tamo jednog dana upoznala Roberta. Našega čovika. Kako su dolazili na odmor  u Hrvatsku, svatila Metti da i od lipih krajeva, kakvih ima posvuda na kugli zemaljskoj, ima i jedan kutak koji je najlipši. Pa su odlučili baciti sidro u Vodicama. 

Kako ne vole mirovati, svačim se oni bave. Metti je, među ostalim, stručnjakinja i za kukičanje. Uz koje se može i lipo podružiti. A odlično misto za takvo nešto pronašla je u knjižnici. U kojoj je okupila i one koje su spretne u kukičanju ka i ona, a i one koji su se sa svim tim prvi puta susreli. 

I tako se od jeseni u Staroj školi iskukičalo na kilometre i kilometre vune. A to šta se isplelo večeras se i predstavilo. Na izložbi. Koju je dva dana prije Metti postavila uz pomoć još jedne Skandinavke. Šveđanke Eve. Spretne Šveđanke Eve.

Na otvorenju izložbe zasvira je maestro Damir Fržop. Mlada Zagrepčanka Iskra pripomogla je u prevođenju sa švedskog i engleskog na hrvatski. Bilo je lipih kolača. A bilo je i poklona. Kojima su se naše pletilje želile zafaliti simpatičnoj Finkinji. Koja ih je okupila. I međusobno zbližila. Jer, upravo to i jest najlipši dio ove lipe priče. To da se upoznaju osobe koje nisu ni znale jedne za druge. A onda se kroz druženja uz kukičanje toliko zbliže...  

Družit će se one od jeseni opet. Utorkom u pet i po. 

Vas pozivamo da do 8. srpnja dođete do knjižnice i pogledate radove Metti Marie Oksman i njezine ekipe.  Ima se šta viditi...

Tekst i foto: Ivica Bilan