A ona u nas na moru u Vodicama, na mulu sidi i gušta  na svojoj šćavini šta je rastrla na plus dvajset i koji stupanj. Cila škura od ove naše sunčeve piture i puna D vitamina. A ko onda ne bi kuntenat i sritan bija?

Govori mi malo je u životu triba da bi sritna bila. Lipo vrime? E, e, dovoljno možda i to?

A štaš više kad nam je dragi Bog ovako lipu klimu da, a ne ka tamo u drugin zemljam di jadne ljude tresu potresi i guše poplave.

E, zato danas gori u Srimi na svetu misu gren zafalit se Svevišnjeme. A ona ostaje sidit na rivi i guštat u suncu, moru i najbližem prvom otoku Prviću šta se rastra isprid nje i ne da je vidit svu tu plavinu mora i neba šta se spajaju  do Italije.

Govori mi obožava otoke i brode, i guštala bi plovit moren. A možda i na lignje iti, provat skosavicu oli peškafondo baciti. A ko zna kad bi tu lipotu ćutila možda i do Božića ne bi doma u Alpe partila. A i šta će gori bez ovih vitamina i našega sunca  u maglurini činit.

A tek da je vapor „Tijat” znala ne bi se brzo doma dala. Govori mi dosta je ovog lita u Vodicami učinila i najradije bi cilu godinu ostala, da joj nije drugih obaveza i posla svakaka..

Bila je svudi po svitu, ali Vodice su joj nikako najliplje. Prošlo lito je doživila i kad je selo u škurini bez struje ostalo. Ni to je nije smetalo, nego joj pokazalo kako se lipo majci prirodi vratit i na brige moderne tehnologije zaboravit. A šta je drugo za kraj reći nego zbogon lipa i pametna šjora, siti se Vodic i našega mora, kad te prvi pad temperature otpuše doma u EU.

PAŠKO