Noćas nije moga spati jer su ga preplavile emocije.  Zbog oca. Pokojnog oca. Rasplaka ga nećak Lovro, sestrin sin, koji je piva na koncertu u Kulturnom centru. Pismom „Što da Boga molim ja“ sitija se poštar Lovro i jednog i drugog dida. Fale mu. I Dane i Kreso (Ante). Šime je svira,  Lovro piva, a Krste (Kreso mlađi) plaka. 

Šime iz te zadnje rečenice je Šime Botica. I on je poštar. Odnedavno. Dugo vrimena prije tog posla radija je ka turistički vodič. U Zadru. A, još prije toga Šime se neizlječivo zaljubija. U glazbu. Pismu. I gitaru. On je glavni „krivac“ šta se Kreso rasplaka.

Jer, on je osmislija koncert  na kojemu je nastupija Lovro. A osim Lovre i još trinaestero hrabrih. Hrabrih zbog toga jer im nije bilo svejedno kad su saznali da će se nakon samo tri miseca učenja sviranja gitare morati  popeti na pozornicu i pred publikom zasvirati i zapivati.

Tribalo ih je biti i više, ali nekima je taj nastup stvorija tako veliki pritisak da se s njim nisu mogli nositi pa su odustali od njega (nakon koncerta su žalili zbog svoje odluke da ne nastupe).

Osim Lovre (Plenče) na koncertu su nastupili i Franka Roca, Mladen Suton, Marija Kumanović, Mateo Franin-Pečarica, Katarina Olujić, Tomislav Bilać, Maja Babić, Jelena Brajković, Goran Babić, Miro Racetin, Ivana Latin ex Bolanča, Leni Pulić i Tihana Pavelin. Svi oni, a i još desetak drugih koji sinoć nisu zasvirali i zapivali, protekla tri  miseca sudjelovali su u Školi sviranja gitare koja se održavala u Gradskoj knjižnici Vodice.

Volonterski ih je podučava Šime. Sastajali bi se četvrtkom. Prva grupa u 6, a druga u 7 uri. Kroz ta tri miseca naučili su osnove sviranja gitare, ali, šta je puno važnije, kroz ta tri miseca toliko su se zbližili da su postali „ekipa“. Koja je sinoć nakon koncerta završila u Mateovoj konobi.

Bilo je sinoć i drugih emotivnih trenutaka. Pivalo se materi i pokojnom ocu, zahvaljivalo Bogu, slavila se Lijepa naša,… Posebno gromoglasnim pljeskom publika je nagradila mladu Leni. A, i Šime ju je pofalija zbog redovitih dolazaka na tečaj. 

Jutros san Kresu maratonca trevija na pijaci. Reka mi je da se isplaka više nego kad mu je otac umra. I da ne bi sebi oprostija da nije doša na koncert. Kreso, moj dragi, svi smo pod dojmom sinoćnjeg koncerta. Na kojemu je bilo i smija i suza. I ne samo u tvojim očima…

Bit će sad čudno četvrtkom predvečer u knjižnici. Falit će nam Šimina družina. Družina čovika za kojeg nam nije jasno da se glazbom ne bavi (skroz) profesionalno. U njoj odlično pliva, odlično on svira i super piva. A, sjajan je i u ulozi voditelja…

Fala Šimi i njegovoj ekipi šta su nam priuštili uru i po nezaboravno lipog ugođaja. 

Fala in i za sve susrete i druženja u knjižnici.

Živilo Selo!

Piše: Ivica Bilan