Nisan siguran je li je taj Dragi, kojemu je pismo poslano, sam sebi i uručija to pismo. Jer, bija je poštar. Radi se o Draganu Sladoljev-Tumporu. Dragomu Tumporovu. 

Kad je počeja nositi poštu i penzije, najbojega mogućega mentora ima je Dragi u svome starijemu kolegi Čičku. Koji je nama koji ga pamtimo, bija jači lik od pošćera iz Maloga mista. Čičko i Tribunjac Cinto. Nji dvojica su dugo godin sami dilili poštu u našemu kraju. Dok se nisu pojavili Dragi i Biluš. A, nakon nji i neki drugi...

U to vrime nije bilo loše raditi ka poštar. Pogotovo bi in bilo drago kad bi dilili penzije. Uvik bi dobili koji dinar. Danas nije tako. Druga su vrimena došla. Danas malo ko oće ići u poštare. Na prste jedne ruke mogli bi se izbrojiti oni koji penziju primaju na ruke. Zato računov ima sve više i više. I paketov. Gotovo svi nešto naručuju. Vražji internet.

Čičko nije uvatija neke velike godine. Ne znan je li uopće doživija da i njemu stigne koja penzija. Sad bi to rado pita njegovoga brata Grgu. Da je živ. Ali, oprostili smo se sa njim nekidan. Krasan čovik. Virujen da je bija i odličan u svomu poslu. Konobarskomu.  On je penziju zaradija u Njemačkoj. U restoranu kod naši Vodičanov. On i Marko Padvanov. Kad god san u životu razmišlja o našin judima koji su gastarbajteri, uvik bi se sitija baš nji dvojice. 

Druga osoba koju bi sad pita je li Čičko uspija dobiti koju penziju je naš Dragi Tumporov. Ali, ni to više ne mogu. Zato, nažalost, i pišen ovaj tekst. Taman kad san mislija da ću izaći iz knjižnice i otići na svoju večernju kafu, Pere Grgurev zateka me s viješću da je Dragi umra. I to na poslu kojega je nakon odlaska u penziju uvik s veseljem radija. Uz roštilj. Uz svoj roštilj. 

E, moj Dragi! Kako će sad biti otužne Ribarske večeri. I moto partiji. Svugdi te je bilo. Volontira si na sve strane. Nije ti bilo teško stati uz vatru i priokričati ribu, meso ili kobasice. Bilo da si u mornarskoj ili majci s natpisom “Vodice, moje misto”.

Kako li će tek ubuduće u takvim prilikama biti teško tvomu metu Omeru. Koliko ste samo vas dvojica spize pripremili! Kad god i kome god je tribalo. 

Život ti nije bija lagan. A isto se čovik uz tebe moga pošteno i iz srca nasmijati. Pogotovo zbog smišni situacij do koji bi došlo jer si malo slabije čuja. Šta se ponajviše odnosi na period kad si kratko radija i na trafici.

Lito je počelo. Za koji dan bi tribala biti Ribarska večer. A, kako će sad tvoja ekipa iz Maloga porta to organizirati bez tebe?! 

Dragi naš Dragi, fala ti na svemu šta si da za Daj pet, bajkere, branitelje i “poratovce”! Fala ti na svemu šta si da za naše Selo!

Želin ti spokoj tamo di se sad nalaziš.

Tvojoj Petri izražavan iskrenu sućut.