A najveći in je gušt partkirat se u centar sela isprid bunara i onda laganini šoto voće pivati za selo i naše goste. I sinoć ih je bila milina ćuti i nikome se s bunara nije išlo doma.

A u portu bila još bonaca ka uje i samo se njiova pisma čuje, i pljesak za pljeskom koji su odzvanjali rivon. Malo ko nije ferma da ih vidi i čuje, a i da se siti svih tih lipih starih dalmatinskih pisam sa njiova repertuara. Svit ih već blizu i nadaleko po pismi zna i prava su stvar za Vodice i Dalmaciju prezentirat. A ove noći dotakli su se mnogih poznatih dalmatinskih serenada – od Miše do Olivera, a o klapskom pivanju da i ne goorin.

Ipak, za kraj ostavili su onu poznatu stvar o svojim Vodičanima: Tija bi doć u rilo tvoje, o Vodice moje. I došli su u krilo svih koji su kraj bunara u centru sela guštali u njiovoj pismi.

Paško