Živili su Šprljanovi u Kamilovoj ulici. Kamila Pamukovića. Te devedeset i prve kad smo Sanja Bekićeva i ja potražili Milku Barešinu, kako bi s njom malo proćakulali. Uvatili je kako sidi u ladu. Taman je poslušala vijesti pa nije bila dobre volje. Rat je bija na pragu od kuće. A ona je dobro znala šta to zlo sa sobon donosi. Jer, “učinila” je samo “jedan Božić” sa mužen. Poginija je u ratu. A, ona postala udovica. Mlada. Premlada. 

U deset minuti, koliko je Sanja s njom pričala, baren dva puta mi je rekla “ajde mali, miči to!” (gasi kameru). Uspila ju je Sanja nagovoriti da kaže i koji stih stari vodiški pisam. Zanimljivo je to kako stari judi, a Milka je imala 83 godine kad smo je snimali, dobro pamtu stihove pisam. 

U mladosti je Milka letila. Bila je brza. Zato joj je mater dala nadimak Rebac. Kad ju je Sanja pitala kakav joj je apetit, rekla je da nema zube. Popucala proteza. Ostala samo tri zlatna. A nji sad drži u jogurtu. 

Ujutro se dizala u devet uri pa bi popila kafu. Na Sanjino da je “baš lipa šjora” ona joj je odbrusila “ajde, nemoj me ...!”. 

U starosti, a i kroz cili svoj život, Milka zvana Rebac najviše je bila povezana sa svojon sestrom Krmelom. Ne znan je li je i njoj mater dala prodivku, ali svi su je zvali Gara. Pa su po njoj zvali i njezinu dicu i unučad. 

Više puta, dok je Sanja s njom pričala, Rebac je spominjala svoga Danijela. Garinoga unuka. Rat se bliži, a “ona” noseća. Ta ona je Danijelova žena Marija. Bila je u pravu Milka. Jer, rat je zbilja doša i do Vodic. Pa je Marija (Muničina) morala rađati u skloništu u Bumbinoj kući.

Uz pomoć naše drage sestre Blandine. Šime Strikoman je kameron zabilježija i te trenutke. Lipa uspomena iz tako gadnoga vrimena. Sinoć smo se vidili. Šime i ja. Nakon koncerta na rivi. Dopratija mene i moga starijega zeta do kuće pa produžija u Blata do oca Ante i matere Mileve. Valja biti uz nji u velikin godinama koje su doživili.

Ako van se sviđaju ovi video podsjetnici na početke devedesetih i priče o našin starin judima, znajte da je Šime glavni “krivac” za nji. Da nije bilo Šime i njegovoga nemirnoga duha... I zato, nadan se da mu se zbog svega toga često štuca. Zaslužija je to.

Živilo Selo!

P.S. Fala Mili na njegovomu komentaru koji nan je dobro poslužija za početak ovog uvoda u video razgovor sa Milkom Barešinom rečenom Rebac!