Zaboravija san da je od 10 do 10.30 uri marenda i da triba po ure čekati kad će se radni svit u svoje odaje opet vratiti. A da ne bi onda tako ka tukac bleja u prazno, gren čak i ja marendat, pa kud puklo da puklo ovih mojih 100 kila. E, da je sad onog lipog pršuta sa Perkovića dat, pa se raspremit ka čovik i na miru marendat. Zubi mi vodu činu, ali toga sad ni i onda a štaš drugo nego čirikuco i ne sviri.

Gren čak ondi na kantun burek sa jabukami poisti. Sija san isprid van na štekat i počeja marendavat. A kad vidin do mene neki poznati šjor parkira svoju bicikletu. Odma se sitin da ga sa televizije znan, poznata mi faca. A ono dr. Srećko Sladoljev isprid mene ravno stoji. Pitanje iz mene ka iz topa prema njemu leti i vičen na sav glas: Doture, ima li korone? Zna san da pitanje neće ignorirat, nego mi lipo smireno odgovara: "Ima, ima korone, ima, ali straja nima. S njom su nas zastrašivali, jer ona nije taka ka šta su o njoj govorili".

Sve mi je odma bilo jasno, lipo san ga skuža i nisan ga tija dalje s tin pitanjima maltretirat, a naposlijetku nisan se ni za intervju najavija, nego onako šlepan se dalje s nekin nabacivanjem. Vidija san da šjor dotur čisti dvor i otvara neka susjedna vrata, pa mu kažen: "Dokture, lipo van je ovdi navr' sela u maloj kamenoj kući".

Mislija san da je tu kod nekoga ka gost, a kad ono čovik fetive doma u dvoru svom. Odma mi odgovara da mu je to didovina, a tako san i pomislija kad san vidija s koliko kriancije patinaje te lipe stine i drva slaže. A onda je lipu jednostavnu svoju stariju bicikletu u ruke čapa i maka se otle ča u đir po Vodican.

Dotur je poznat posta jer koronu nije puno obadava i od prvog dana, tad kad se nije smilo, o koroni je govorija kako je domaća beštija i da od nje ne triba imat takog straja. E, zato je bija u glavnim medijima persona non grata, iako je veliki čovik od svog zanata. A tako je to, ko te pita kad svak bolje zna od priznatih stručnjaka.

Reka san mu samo za kraj zbogon, možda do nekog drugog ćakulavanja. Nisan siguran da neću za koji dan opet tamo na kantunu na njega nabastat, možda će me i šjor dotur pripoznat pa mi intervju dat, jer on je inače ka čovik jako liberalan i susretljiv.

A da san na koncu zna da ću na njega gori nabasat, bija bi se bolje spremija, a ovako ispalo kako je ispalo, zeru proćakula, sliku bacija i oša svojin puten ća. I šta reći nego: Šjor dotur, svaka čast – svit ostaje na to malo hrabra svita.