Zna to lipo doli na rivi jedan vodiški šjor koji svaku večer prodaje uje iz broda svog. Lipo napunija kaić sa bocama uja i pomalo, kako Bog da, jedan dan proda više, drugi manje. I dobra mu je to stvar – u centru je pažnje i ne mora na pijaci plaćat banak. Čovik svoj na svome. I kolone svita šta idu navečer u selo moraju pokraj njega proć i to mu daje posebnu prodajnu moć.

Ali vridan je on, jer u kaiću ne spi, nego svakoga ko pokraj njega ferma, detaljno marketinški obradi. Na njega svaku večer nabasam, pa mi je tako u oči upa koliko more u komadu turistima o svome uju ćakulavat – čini mi se da mu se ne moru ni usta osušit. Mislin se, moga bi u Sabor iti, komotno, koliko more o uju štorija govoriti. Kad bi mu to još reka, znan da bi mi odma kontrira kako je ulje krivo za to, jer ono je dobro za grlo – nauliti ga, podmazati za ranijega i popiti žlicu natašte.

Nima šta – za svako pitanje o uju i maslinama ovaj šjor ima odgovor. Trese ih ka iz rukava, pa ga turisti ne mogu s tim pitanjima iznenaditi, a niti naiditi. I zato će turisti, kad se navečer vraćaju iz sela u svoje apartmane, rado pokraj njega zaustaviti, fermati i promo o uju i maslinama poslušati.

Odma san skuža ča mu je najgora stvar – kad započne svoju prediku pa ga neka šjora oli turistkinja ferma s pitanjem:
– Šjor, a koliko litra ulja gušta?

E, onda bi moga iz svoje kože iskočit van, ali to ne daje gostu, potencijalnom kupcu, do znanja. Više on njih patinaje s tin koje je on sve nagrade za svoje maslinovo ulje dobija i na kojim je sve prestižnim natjecanjima bija. A vidin i "Westin" je osvojija, a za kraj nam je par riči povida:

– Govorin im svaku večer kako umisto sladoleda triba maslinovo uje isti i kako je to najbolji lik za dušu i tilo. Kad bi oni znali koje sve vitamine unutra ima i koliko je zdravo, onda bi i oni pojedinci koji kažu da je skupo – zamučali. A i ne znaju oni koliko je toga potribno za pravo uje učinit. A šta se tiče cijene – 20 euri za litru pravega maslinova uja nije puno. Medalje i priznanja koja sam dobio na mnogim izložbama garantiraju kvalitetu. A mene puno košta i ta ambalaža.

Povida nam šjor s broda punoga uja, kome smo povjerovali sve što nam je o svom ulju kaza, bez dodatnog provjeravanja, jer vidili smo da je pravi doktor marketinga šta se tiče uja i maslina. Uvjerija nas je u svoju priču pa mu možda uskoro i mi napravimo posa.

Kad sam mu reka da bi uzeja pet litar uja, odma je živnija. Ponudija mi je da mi ga po 18 euri da, samo meni to još nije idealna cijena za moj mižerasti takuin. Prošle godine sam ga gori blizu kapelice "Srca Isusova" kupija za 15 euri u jednog vodiškog težaka i bilo je vrh vrhova, a sad bi triba eksperimentirat i više plaćat.

Reći ću mu ono šta on najviše ne voli ćuti:
– Meštre, provaj mi ga na 16 euri skalat i ne moraš mi ga u skupu ambalažu mećat.
Iman ja onu veliku plastičnu kantu ‘Cetine’ vode od 5 litar. Ne znan kako će reagirat? Ako bude uspjeha – o tome ću vam pisat, a ako ne – onda mi je bolje zamučat, jer ima pravo svak na svoje trude cijenu koju oće mećat.

A koliko će toga prodat – to samo on zna!