Zato mu svaka čast. Vidin, on je dobra duša Lovetova i o moru sve zna, ako zatriba kome pomoć oli ga lipo savitovat. Kapetan je svoga velikog ribarskog broda – koćarice, koja u portu na rivi ponosno stoji i prkosi svin tim modernim gliserima i jet skijima, iako ima lipih na škini godina.

Uvik ga pitam: "Kapetane, kakvo će vrime?", da znan isplovit oli svoj brod bolje isprid lebećade vezat. A on mi govori kako to isto nikad sto posto ne moreš znat.

– "Je, je, more je varljivo, ono privarit zna i zato moraš uvik biti oprezan. Polako, samo polako, lagano uz kraj i kad vidiš neveru – fermaj. Više od četrdeset godin san na moru učinija i evo me, živa i zdrava. Mnoge san ljude i brode spasija i zato priznanja dobija. Sritan san kad se svega toga sitin i da san moga drugome pomoći", govori mi meštar od mora, koji uvik stoji blizu svoga broda oli u njemu krpa i pribire mriže. Takva mu je užanca.

I šta na kraju reć osim – lipo je da naše rive i muli imaju ovakve ribare-kapetane, koji čuvaju svoju tradiciju i daju našoj rivi onakav miris po ribi i sjaj koji je Dalmacija kroz vikove imala.

PAŠKO