Paškina ćakula: Na pijaci i peškariji svega ima samo šoldi triba
Ponediljak ujtro je, sedam uri, u portu bonaca ko uje. Urednik Pere posla me peškariju i pijacu vižitat, a i moja Šjora koja nije s mora poželila se poist štogod iz mora. Pa eto i zato doli gren uzet za nju bokun ribe i štagod lipega ako na pijaci bude.
Jedna domaća "ribarica" na peškariji s banka pita me: Šjor, a šta bi te vi od ribe tili. E moja lipa, mislin se, znan ja šta bi tija, ali ko to platija. Fali mi malo pinez za lignje od 25 euri, iglune 30, oli brancine 20-25. Moran reći ima malo i niže cine: fratri, popi i srdele po 5, i to bi dobro bilo za prikrit dno od prsure. Sve je tu izloženo, pa ko voli nek izvoli vidit šta mu more podnit takujin. A ko oće oradu diblju poist mora 35 euri za kil platiti. Toliko mi je prid neki dan tražija doli jedan na brodu u Šepurinama.
E to se traži danas – diblje štogod izisti i ima ih šta im ništa nije skupo platit. Svaka čast!
Nego, da ne bi u ribu i te cine infiša, iden malo pijacu pogledat. Vidin na bancima grožje je bilo lipo nima šta, cina mu je 8 eura. Pred neki dan gleda san ga bilo je 9 i sad je malo šjor s banka kala i posezoni ga prilagodija. Smokve kil gušta 7 eura, a suhe – vijenac 10. Breske 6-7, pomidore 4, kumpir 2 eura, mahune 8, a nešto tako, nisan siguran, čini mi se i karfiol. Med mi je za oko zapa, kil košta 10 eura. Uzet ću ga malo za kušat.
Jedan jahtaš, vidin ga, puni procak. Marina je blizu, ljudi šoldi imaju i za cinu puno ne pitaju. Neću ni da znan šta tu more kupit jedan naš penzioner sa mižerijon od mirovine. Prošeće se, pita, vižita i zavrti glavon, pa onda u brig gre, gori kupovat u lance.
PAŠKO
