Godinama je balotana bila misto na kojemu bi se okupjali stariji. Jedni bi igrali balote, drugi karte, treći šah, a velika većina samo bi gledala. Nisan spada u starije, ali volija san tamo doći. I uživati u atmosferi kakve više u Selu nema. I turisti su tamo volili dolaziti. Ako su negdi mogli osjetiti duh Mediterana, a valjda su i zbog toga dolazili iz svojih zemalja, to su više nego igdi drugdi u Vodicama, ponajprije mogli osjetiti baš na balotani.

Namjerno ne koristin rič boćalište jer ga ni oni koji su u to vrime balote igrali, nisu koristili. Balotana mi je puno draža rič.

Od onih koji su najviše igrali, ili su tamo bili nekim drugim poslom, neke posebno dobro pamtin. Danu Rokanova zato jer je bija jedan od najstarijih, a odlično je valja balote. Ima je cili ritual prije nego bi se spušta u kolinima i bacija balotu. Matu Kaprijana i Sinišu Angulova pamtin zato jer su svima bili na usluzi. Krmela Ivasova jer je mirija koja je balota bliža bulinu. Jeru Rusova jer je bija najveći zafrkant. Slavka Bonifačića jer je volija izbijati balote, a često su mu išle toliko visoko da bi njima pogađa metalne lustere koji su osvjetljavali balotanu kad bi pa mrak. Ivu Lasana - Mimca zato jer je dugo vodija naš klub. I na kraju, a možda san ga triba prvoga spomenuti, posebno pamtin Miku Arambašina.

Taj čovik je po meni bija sinonim za balote u Vodicama. I za tu balotanu. Koju je, isto ka i klub, na noge osovija njegov rođak. Frane Arambašin. Osoba koja u Vodicama mirita dobiti svoju ulicu. A to je zaslužija i zbog toga jer je bija pionir vodiškoga turizma. Miše Mrković bi istoga trena amenova takvu odluku. Da se njega pita. A ako do nečigovoga mišljenja u Selu držin, držin do onoga šta Miše msli i kaže.

Miko Arambašin je radija ka stolar. Da bi to dobro radija, mora je imati dobru i spretnu ruku. Da je bilo baš tako, dokaziva je i na balotama. Bija je baš meštar. Od balot.

Valjda je ima i dobre gene. Za balote. Jer, vrhunski balotaši su i njegovi sinovi Jure i Ivica. Isto važi i za unuke Nikolu i Deana. Posebno to važi za Deana. Da je bija imalo ambiciozan, a i da mu je u mladosti bilo malo više pameti, Dean bi bija jedan od najboljih na svitu. To je takav talent. Kad ga vidiš, a mislin pri tome na njegovu sklonost prema dobroj spizi i pokoji kil viška, čovik bi pomislija da on nema šta tražiti u sportu. A u stvarnosti... Šteta za njega. Uvik mi je ža kad neko kome je Bog podarija takav talent, u bilo čemu, to ne iskoristi.

Balotane u Selu više nemamo. One prave. Na kojoj bi naši mogli igrati službene utakmice. Valjda ćemo je uskoro dobiti. Predlažem da je nazovemo po Arambašinima. Frani i Miki. Miki koji se jučer pridružija svojoj ženi Anđi. Tamo negdi gori.

U ime svih mještana Vodic, ponajprije Mikini balotašov, izražavan iskrenu sućut njegovim sinovima Juri i Ivici, nevistama, unučadi i praunučadi.