Mislila je ko će nan sad u restoranima više isti spizu a la Carte, a da ne govorin i onu ribu oboritu: jastoge, brancine, škrpine oli škampe. A onda i ona skupa vina pit.

Ali nisu to svi biseri s početka ove turističke sezone u Vodicami bili, govori mi doli na kantunu šjor Ante i ćakulaje kako često vidi aute strane pune kumpira, pive i papira za zahode, pa skužaje kako se vraćamo u neke one godine stare, a ne u ove EU integracije di nan se nudi na misec, oli Mars sa Muskon poletit, med i mliko piti. Ali čini mi se da će nam sve više šoldi faliti, jer ko more svu tu skupoću platiti. Pomidore je prid niki dan onaj doli, govori da je sa obale Neretve doša, na plaži po 7 euri prodava, bob po 10, a trišnje čentrune, cinu da i ne govorin. E, a ko voli nek izvoli. Vidin svit je furešti, šta šodi refužo ima, kupova, a ovi drugi domaći se znamenava oli u afan (nesvisticu) pa, jer ko će nan toliko pinez za voće i povrće dat.

E, da je tuš u Lovetovu dat

Zdravko, Zdenko, a i Matić mi doli na Lovetovu govori da im bokun tuša na rivi fali. Bar da in je jedan dat da mogu svu tu silnu sol sa sebe sprat kad iz mora izađu van. A nije in toliko ni zbog njih koliko zbog tih finih fureštih turisti. Govorin in da će naš gradonačelnik šjor Ante štogod učinit, ali opet ne znan na koliko mista more čovk stić. Srija san ga nikidan gori u selu, točno u podne na 38 gradi, i govori mi kako baš u Zagreb gre zbog te naše kanalizacije. E, tad ga nisam tija još za to pitat oće li Zdravku i društvu kaki tuš na Lovetovu dat, a morat ću mu drugi put i tu vist prinit. Nek čovk zna di nan friškine na Lovetovu manjka.

Nego, neki dan san se u jednom našem domaćem lancu ovdi dobro osića. Doša san na onaj mesni banak nešto kupovat. I posluži me jedna zgodna i simpatična šjora, koja izgleda nije s mora. Bila je puna gušta za rad, a to san okarakterizira ka početak lita, di svaka nova metla dobro mete. Prošle sezone bija je litu kraj i baš san u tom lancu na svoje oči vidija i čuja di je jedna mlada prodavačica nekog čovika ištrapacala samo zato šta je nešto dodatno i "krivo" pita, a nise sitija na početku reći sve šta bi tija kupit. E, nesmiš ka kupac dekoncentriran bit i štogod zaboravit, pa se ispravit. Moraš naružbu ka iz šuca izbacit!!

Ispriča san tu "zgodu" ovoj mojoj novoj ljubaznoj prodavačici, a ona se onako od srca nasmijala i kaže mi: "E, moj šjor, ne znate vi još kakva san ja kad poludim. Bolje da ne doživite to." A kažen joj: "E, moja šjora, ne moran ja ka kupac ni za to znat. Bolje ostanite tako kaki jeste. Ako more ikako tako bit, bilo bi lipo cilo lito ne poludit." Ali tija san je i razumit: lito je dugo, plaća mala, gosti puno, a u ćufitu nevera grmi.

Karlova fešta od pidoć

E, a nije svudi to tako. Gori navrv sela naš Karlo svoje prijatelje furešte iz Švedske, Švicarske i Njemačke sa bruncinon pidoća časti. Skuva ih je 11 kili u teći napravljenoj od velike metalne pivske boce. Ubacija u nju petrusimena, luka, biloga vina i lipi gusti toć od svega tega izvuka. Kuš bolju reklamu i gostoljubljivost za naš turizam i svit dat, i ne triba ti za to nikaku svitsku zvizdu i glumce skupo plaćat. A još kad tomu slane srdele dodaš, moreš se dobro ražeđat i popit da se fešta ne more dugo u noć završit. Zna to i šjor Frane kako je cilu večer Žuju iska.

**PAŠKO**