Cili je život Mile na ribi proveja. Na kvintale je svakake ribe ulovija, od toga živija i familju prihranija. Uz to je dobija i brojne nagrade i priznanja za spašavanje ljudi na moru te se plavin vrpcami okitija.

Cili život govori kako na mladima svit ostaje. Vidin da mu je srce puno ka kašeta kad njegov unuk za njin po portu gre, pita ga za savjete i u svakon poslu pomaže. A diš većeg bogatstva od toga, pogotovo u današnje vrime kad mladost starije baš i ne obadaje. Najslađe mu je kad ga unuk pita: „Dida, reci, šta ćemo danas raditi?“ Pomaže mu ribu očistiti, mrižu okrpati, vrše kalaje, a mali zanat očima krade. Krv nije voda, pribacuje se s kolina na kolino. Mile zna da je tako Bog odredija i s nekom srićon u glasu to povida.

A barba Milu nije lako ni opisivat. Triba bi ovu temu uvatit neko s HRT-a ili ga Goran Milić ubacit u onaj Whatsapp „Lovetovo – Srima“, ako ga uskoro bude radija. Ima bi pune ruke posla. Nisan ja putopisac da moran svoju glavurinu s tin razbijat i ovako zbrda-zdola nabadat.

A onda opet pitanje kako će tema ispast. Prošle godine kad san o Mili bokun napisa, jedan mi je doli s otoka zamirija da ga nisan dovoljno pofalija. Kaže, Mile je u portu puno veći čovik nego šta san ga ja svojin očima vidija i doživija.

Pa mi je onda jedan Šepurinjanin svoje iskustvo ispriča. Doša je jedan dan s gajeton na Lovetovo spizu kupovat i nije ima di brod vezat. Onda je na Milu nabasa. On mu je, virovali ili ne, brod pune dvi ure čuva za rivon dok se čovik nije iz provište na muja vratija. E, triba dušu za to imat, pomoć čoviku kad triba. A Mile to ima. Vidin i znan ja to svaki dan – tu ljubav da savjet da i lipu rič uputi. U današnje vrime to nije mala stvar, jer se svit otuđija. Zato guštan doli u portu na onoj maloj zelenoj klupi vidit Milu i društvo kako o svemu znaju pričat, posavitovat i čovika nasmijat.

Barba Mile mi još priča kako ima projekt za rješit vezove doli i napravit jednu malu lučicu. Gradu je svoje ideje i skice posla pa viruje da će se za to zainteresirat i da neće dugo čekat, jer smo mi nautička zemlja. Ako oćemo nautičare zadržat u Vodicama, moramo im ponudit dobre i sigurne vezove za njihova plovila.

Tako Mile planira da bi susjednu rivu tribalo produžit za osamdesetak metri i tu napravit nove vezove. Ali vezove koji bi se oduprli svakom vitru. A od šjor Mile to malo ko bolje zna, jer je cili život na moru proveja. Tako bi se, po njegovu mišljenju, na Lovetovu moga brzo rješit i problem bovi kad bi se njegov savjet posluša.

Virujemo da će ga razumit i podržat i vodiški gradonačelnik Ante Cukrov, koji Milu i more dobro poznaje. Jer jedna mala lučica puno bi značila i ljudima koji vole more, i nautičarima, i vodiškom turizmu.

PAŠKO