Vilma i Mate su u braku dobili dva sina. Prvo Valenta, a pet-šest godin kasnije i Ivicu. 

Sad bi mi dobro doša jedan drugi Ševerdija. Profesor Ivo. Koji je predava u našoj školi. Francuski. A dobar je bija i u podučavanju šahovske igre. Ono u čemu je još bija dobar su i prave riči u tužnim trenucima. Kakvi su bili u ratu. Pa se uvik sićan njegovog oproštajnog govora na ispraćaju jednog od branitelja. 

Falile su mi njegove riči na oproštaju od naših mladih vatrogasaca. 

A fale mi i sada kad bi se kratkim tekstom tija oprostiti od oca jednog od tih mladih heroja. Oca Karla Ševerdije. 

Ivica Ševerdija rodija se šezdeset i pete. Kad bi sad pisa o svemu lošem šta je u svom životu proživija, to bi nam svima bilo pretužno. Pa ću samo ukratko navesti nešto od toga. U ratu je osta bez brata, a na Kornatima dvi i sedme bez sina. Koji je ima sedamnaest. Čovik se mora upitati kako tako nešto ičije srce može izdržati. 

Jučer sam na kavi bija sa Blagodarom. Koji je našega Ivicu zna puno bolje od mene. U mladosti su se puno družili. Njihove štacije bile su Borik, Lovinčić i Staro groblje. Tamo su se najviše volili družiti. Zvali su ih „doorsoljubi“. Jer su obožavali Morrisona. Za kojeg su čak na tom Starom groblju izabrali jedan kutak na kojemu su napisali njegove godine rođenja i smrti. 

Na fotografijama koje objavljujemo uz ovaj tekstualni oproštaj od Ivice, kojega smo zvali Ševa, nalaze se još i Vinko Srdarev-Nijemac,  Joško Roca, Ante Španja-Gala, Sosten Roca, Blagodar Španja, Mladen Kolarić i Ivica Lasan-Đuko. U toj ekipi bili su još i Damir Baždarić-Gile, Vinko Mihić-Papuč, Damir Tomić - Laća i Damir Skočić-Micko. Damir je poginija još devedeset i druge. U prometnoj.  Na Magistrali.  

Lipu mladost proživila je ta ekipa. U malo drugačijim Vodicama od ovih današnjih. Mobitela nije bilo. A nije im ni triba. Tribalo je samo doći do Borika ili Staroga groblja. Ili Parapeta, Plave plaže, Lovinčića, Vićevice,… Ma, nisi mora brinuti da na nekom od tih mista nećeš pronaći nekoga od svojih… 

Ajmo Ivicu pamtiti i ka sritnog i sveprisutnog mladog čovika iz toga vrimena. Nek nas to bar malo utješi kad razmišljamo o onim tragičnim momentima njegova života. 

Do rata je Ševa radija u Autoremontu. Bija je limar. A volija je i variti švajs-aparatom. 

Možda bi tamo radija i do dana današnjeg. Da je firma preživila. Ali, nije… 

Osim Karla, Ševa je sa svojom ženom Brankom Šprljan dobija i Mateja. Kojemu je ime da na oca Matu. 

Sad su Branka i mladi Matej ostali bez muža i oca. Srce Karlova oca nije više moglo naprid. Nakon Joška Skočića-Jelena, Gabrina oca, i Dinka Stančića, oca maloga Marka, najmlađega od dvanaestorice vatrogasaca, otiša je i naš Ševa…

A u slučaju ekipe prijatelja sa Staroga groblja, još jedan „doorsoljub“ otiša je na bolje misto…

U ime ciloga Sela izražavam iskrenu sućut  Mateju, Branki, Milki, rodbini i Ševinim prijateljima.

Nek počiva u miru Božjem.