Ali Šjor sa svojon karocon živa je atrakcija i dobro dođe, jer da ne ide sam, on uvik nekoga priveze vamo-tamo, od Požeškog odmarališta pa do vapora koji još uvik u Luku fermat ne mora. A kad će konačno stat, pitaj dragoga Boga, jer kako se čini, samo on to zna koje dozvole rivi triba izdat da bi se na nju moglo konačno fermat.

A da karoce nije za kufere vuć po ovoj žegi i zvizdanu od Luke do Šepurine, triba bit mlad i force u tilu refužo imat. A ko će toga danas u ove litnje dane dati, kad te zvizdan tuče sa svih stran, a ni u more, koje je teplo, sa ugodom se ne moreš ka čovik komotno kalat. A onda uskuvaj, zakipi i aj ča, nima druge nego Žuju, Karlovačko oli bevandu u ruke čapat i sist digod u lad.

To požeški gosti u Prvić Luci dobro znaju dok se u karoci od Luke do Šepurine trenguzaju i jedva čekaju da Šjoragu s traktorom na vidiku ugledaju. A karoca, šesno ruzinava, još malo pa i u muzej more, jer čini mi se da je stara više od šezdeset godina, oli zeru mlađa od vapora Tijata.

A ljudi ki znaju šta valja tu starinu vole i zato karoca gre i ne fermaje dok ovo lito traje i nešto ka da nedostaje.

Evo, tek san danas nakon deset dan dobija termin u Vodicama za bokun se ošišat. Još kad mi reću da nima gužvi, turisti i fešti i da će ova sezona na guzicu sesti. A čovik ovih dan nima di na plažami metnit šugaman, a gori ispod Olimpije nima ni kamenja koji će ih fermat kad ih litnja maštralada krene nosit i bacat po plažama.

Pomalo, reka bi barba Mile gori s Lovetova.

PAŠKO