Šepurina se oprašta od Slavice Vlahov, omiljene profesorice i bodulske duše

Življenjem je bila vezana uz rodni Šibenik i otok Prvić.  A kad ste s otoka, onda imate i bodulsku dušu. Pa vam ide od ruke kad poželite nešto lipo napisati. Ili kad drugima triba pomoći u predstavljanju zbirki poezije. Jer, i to je često radila. 
Bila je aktivna i u radu šibenskog ogranka Matice hrvatske, a surađivala je i sa Šibenskim listom. 

Velike su njene zasluge i u izdavanju Šepurinskog zbornika. 

Danas će se na prvićkom groblju opet zapivati  „Šepurino, moja mila“. Predivna pisma. Koju šepurinski sinovi pivaju svomu škoju. U prigodama kad se opraštaju sa divnim šepurinskim ljudima. I dušama. Kakva je bila i Slavičina.