U tim jutarnjim guštanjima vjerna pratiteljica joj je njezina maca Minka. Svak je doli na plaži i šire zna – ona je šjora Marija, koja već godinama turiste, domaće i furešte tu na obali Lovetova dočekuje. Lipu rič, pozdrav i dobrodošlicu svakome će udilit i na svojoj klupi, oli katrigi na rivi, se uz ugodan razgovor s njima odmorit. A i uslužno kupačima ponuditi kako kod nje mogu u dvoru ležaljke ostaviti oli auto parkirati ako ih žega uvati.

A moru i toj lipoj friškini, vaš reporter sa Lovetova skužaje, kada se šjora Marija ne more nikada dovoljno nadivit i uvik se iznova toj lipoti pridaje. A i turizam joj je u krvi cili život, jer je u svitu živila i radu sa gostima se naučila – ni manje ni više nego u njemačkoj prijestolnici Berlinu, di je sa svojim suprugom svojevremeno dva prestižna restorana vodila. O tome nam je i jedno popodne doli u dvoru, uz bevandu, govorila – i kako se iz svita na Lovetovo vratila i u srce ga za sva vrimena zatvorila.

– "Mislim da ovakvog raja nigdi na svitu nima. More i ovu lipotu niko platit ne može, a ni zaboraviti. Imam puno gostiju koji mi se svake godine vraćaju i govore da žele biti tu pokraj mora, gledati ga i diviti mu se. Dolaze iz cijele EU, ali i iz Kanade, Amerike. Ovih dan stižu mi gosti baš iz Čikaga, a da i ne govorim o onima iz Njemačke, za koje je Lovetovo pravi raj, posebno za moje Berlinčane. Sretna sam kad vidim da turisti to prepoznaju, pa kupuju i naše domaće produkte. Tako je jedna gošća iz Berlina ovih dan kupila 20 litara maslinova ulja i odnila ga doma" – govori mi šjora Marija, ka je sa svojim suprugom Krešom, koji je bija rodom iz Promine, obišla ka turistkinja pola svita i na Havajima bila. Ali ništa za to, jer Lovetovo je ostalo numero uno.

Sića se Marija kako je i tu lipotu tribalo oblikovati, pa je njezin suprug Krešo u to vrime, zajedno sa susjedima, bija inicijator izgradnje mula, koji je po njemu i dobija ime – pa mnogi i dan danas kažu: "Idemo se kupat na Krešinu rivu." A ona na toj rivi organizira i doručak za svoje goste – i to je taj gušt koji se nigdi ne more doživit niti platiti. Zato je i najviše smeta kada pojedini turisti ne vode računa o šporkici, pa po plaži proliju svašta i bacaju razno smeće, a vidin na njoj koliko je to u srcu duboko zapeče. Bilo bi lipo i kad bi grad tu kakvi zahod metnija, jer poneki turisti noću se tu znaju olakšat u kabini za prisvlačenje. Pa eto onda ujtro belaja i friškine za rane kupače ki se tu prisvlače.

I dok tako lokalni reporter sa Lovetova gušta u dvoru šjore Marije – dvoru u komu cvita najlipše cviće – puno toga bi je još tija pitat, pa i o tome šta misli za šugamane koji noću pokrivaju naše plaže i šta misli da li je manje turisti. Ali moran dalje, iden ća iz Marijetina dvora, moran dalje pisat. I šta reć za kraj nego – zbogon, Marija, do drugog đira.