Jer ko ima tako lipi otok ka šta je Tijat i ta vala Tijašćica, koja je pravi raj za nautičare ki se u nju surgaju i po cile dane na svojin brodima – čitaj skupocijenim gliserima – guštaju. Proša san doli ovih dan i ne more čovik virovat kad ih vidi kako znaju ljudi uživat – malo se banjat, sunčat, štogod poist i zaspat, lipo dormire u mislima na liplje stvari. A ne more svako to imat.

Još kad u onoj friškini vale zamrljuši vonj pečene ribe – dorade oli brancina sa gradela broda Krista Kralja, onda je ponuda kompletna. Brod ne da ima samo lipo ime već i ribu, tako kad je ćutiš da čoviku odma zubi vodu činidu, oli sline curidu. A to je za goste najvažnije – dobro se odmorit i lipega mediteranskoga poist. To puni baterije koje će se brzo istrošiti kada lito nestane, a ptičice s mora prekrije gora. Ali fala Bogu, lita ima još i kako kaže Vakula, moglo bi do prvi desetoga potrajati.

Drugi dan iz Tijašćice gren doli bliže Žirija. Nije baš ugodno ono šta san vidija u novinan, kako je vodiški ribar Ante Roca proša sa onin morskin pasom. Nisan virova da tako agresivnih beštij u našem moru ima i da bi mu motor i brod izgriza. Dobro je meni govorija barba Joso da se nije na otvorenom moru kupat, jer bi te moga kaki morski pas čapat.

I zato san na Kaprijami ferma doli obić onu lipu, malu valu – Nozdra. A šta za nju reći nego da je pravi raj za dušu oprat od te svakodnevne kaljuže, stresa i razne šporkice, koja moderna čovika nagriza i u smrt tira.

A tu je more u Nozdri kristalno čisto, neke posebne azurne boje koja te prvo vuče da odma skočiš, a onda iz njega od lipote više van ne greš. A kad već izađeš, tu su ti pri ruci dva restorana, pa šta ko voli nek izvoli poist i popit u tom lipon idličnom ambijentu otoka Kaprija.

I za kraj – šta reć nego: veseli i zdravi bili, i morskoga pasa ne vidili.

PAŠKO