Samo šest riči, a toliko puno istine. O ženama. Koje su čekale svoje muškarce. Da se vrate iz Amerike ili Štralije. Neke i cili život. 

Sudbine Zlarinki koje su to proživile na papir je stavila gospođa Davorka Vukov-Colić. A onda je to na “daske” postavija profesor Zdravko Todorović. Pa je za režiju te predstave dobija nagradu na nedavno održanom Festivalu hrvatskih kazališnih amatera. Nagradu je dobila i Anđela Fržop. Navikla se ona na to. A navikla je i nas.  Jer svaku ulogu odigra maestralno. Navikla se Anđela na nagrade. Šta ne znači da se svakoj novoj iznova ne veseli. A i mi sa njom. 

U predstavi “Draga Ulija” s Anđelom igraju i Joanne Kalmeta Juričev, Tonka Šprljan Cindrić, Miljenko Antulov i Stanko Skočić. Svi su oni dali svoj doprinos da predstava bude pamtljiva. Imaju oni utakmic u nogama.

Pogotovo Joanne i Miljenko koji godinama sudjeluju u svim profesorovim predstavama. A i povratnik Stanko. 

Osoba koja je meni u ovoj predstavi bila pravo osvježenje je Tonka. Kad san jedno misec dana prije premijere sazna da se i ona priključila našoj družini, počeja san razmišljati o tome kako će se snaći. Ima Tonka puno nastupa na pozornici sa Lirom, ali ovo joj je ipak bilo nešto novo. Drugačije. Zna san da Tonka neće imati tremu pa me zanimalo samo to kako će se suočiti sa malo više teksta kojega će morati izgovoriti. Pa kretanje po sceni, jasni izgovor,...

Na premijeru nisam moga doći. Gleda san ih u drugoj izvedbi. I bija san baš sritan. Jer san odgleda još jednu odličnu predstavu naših amatera. Koji to nisu. Ni  po kvaliteti  glume. Ni po profesionalnom odnosu na probama. I izvedbama. 

A naša Tonka, moja draga nekadašnja susjeda, e ona je bila toliko dobra da san zbog nje skoro poletija od sriće. Uvik se veselin kad neko “naš” nešto dobro, lipo ili pozitivno napravi. Bilo da je rič o sportu, kulturi, školstvu ili poslu. 

Bija bi ponosan Martin Šprljan-Gilin da je svoju Tonku moga gledati u prostoru sa kojim je i on bija profesionalno vezan. Martin je Tonkin otac, a radija je u nekadašnjem vodiškom kinu. Bija je otac šest kćeri. Marije, Katice, Eufemije, Jasne-Miće, Tonke i Snježane. Već san spominja koliko su svi u kući volili Zdravka Čolića. Suze bi se ronile kad bi on piva. Martin bi najviše plaka.

Gleda san i četvrtu izvedbu predstave Draga Ulija. Na Festivalu. Nije bilo puno svita na njoj. Svejedno, Anđela, Joanne, Tonka, Stanko i Miljenko, dali su sve od sebe. Meni je ta izvedba bila čak i bolja od one koju san prethodno pogleda. Zaslužili su nagrade koje in je dodilija žiri. 

Tonka ima svoja dva dragulja. Antu i Juricu. Stariji Ante radi s materon. Nekad na pijaci, a nekad i na štandovima.  Na vodiškoj rivi liti i na šibenskom adventu zimi. Na pijaci prodaju cviće, a na štandu palačinke.

Mlađi Jurica je u umjetničkim vodama. Odličan je snimatelj i režiser. Izučija je Jure zanat družeći se sa Tomislavom Dugandžićem. A sa njim je i snimija puno duhovitih kratkih filmova. U kojima je Jurica bija glavni glumac. Od koga li je naslijedija talent za glumu?! Hm, hm,... Sad to više nije upitno. :-)

Eto, ima san želju ovo napisati kako bi i na taj način čestita našoj Dramskoj amaterskoj družini. 

Profesorove predstave su uvik posebne. Drago mi je da odsad u svojim planovima može računati i na Tonku.

Živili!