Piše: Ivica Bilan

Dvi i šesnaeste je to dite u Punti plesalo na svojoj maturalnoj. A koji misec kasnije, u devetnaestoj godini života, pozove njega Stvoritelj. Pa on digne sidro i ode…

Po didu je to dite dobilo ime. Po didu Krsti. Mesaru. Lipoga gaćeleškoga prezimena Tabula. Ni dida Krste nije puno živija. U četrdesetima ga uvatila gadna bolest… 

Da je unuk Krste poživija više od devetnaest, mislin da ne bi bija mesar. Obiteljsku tradiciju nastavija je njegov dvi godine mlađi brat Lovre. A prethodno i njihov otac Joso. Kojega je u tome omeja rat. Pa je mesarsku bilu kutu zaminija uniformom hrvatskoga branitelja. 

Drugi Lovrin i Krstin (i Marijin) dida zva se Branko. Šibenski Rogozničanin. Lovrić-Caparin. Slikar i dugogodišnji scenograf šibenskoga kazališta.Koji nas je napustija krajem prošle godine. Puno su se Krste i Lovre motali po kazalištu. Pravili društvo i pomagali svomu didu. Pa se u tom druženju i motanju po kazališnim daskama ispostavilo da i oni imaju umjetničku crtu. Lovre je pokaza talent za likovno izražavanje i pivanje, a

Krste za glumu. I siguran san da bi mu baš ona bila profesija. Ili bi u najmanju ruku bija stand-up komičar. 
Ima jedno osam godin da radin zajedno s materon te dvojice umjetnika. Ana je njeno ime. I ona je nadarena. Za pivanje. Savršena je u tome. Ka i svi Caparini. Otac, tete, stričevi, bratići i sestrične. I sestre Eva i Sara.

Kad njih tri sestre zapivaju… Tri Caparinke. To je gozba za uši. 

Predivno piva Ana. Zapravo, predivno je pivala. U Oršulicama i vodičkom župnom zboru.  Više ne piva.  Materinom srcu nije do pisme. Ispunila ga tuga. Neizreciva. Od sedmi sedmoga dvi i šesnaeste. Razumljiva je ta materina bol. I ne samo materina…

Poznam nekoliko osoba koje sedmi sedmoga imaju rođendan. Učiteljica Vanja Borić, Tončika Cukrov, Igor Čičin-Karlov, Ive Šprljan-Mlako, Sanja Čičin-Šain,… Drag mi je taj datum zbog tih ljudi, ali ipak ga ponajprije vežem uz Krstu.

Misleći sada na Anu, mislin i na sve druge majke koje žive istu bol. Pa mi na pamet padaju Melina, Vedrana, Jasminka, Branka, Anita, Katica, Ajka (Crvelin), Divna (Stančić), Marija Rogina, Kornelija, Martina Zanki… Puno je tih heroina. I baš zbog njih ne želin virovati da postoji kraj. To ne bi imalo smisla. I ne bi bilo pošteno…